Афрички цвет љубави

Из далеке Африке у баште широм света доспео је Agapanthus africanus, познат као агапантус или афрички љиљан. Име агапантус потиче од грчке речи, која се може превести као цвет љубави. Цвета током маја и јуна, а њени раскошни плави, љубичасти или бели звонасти цветови формирају лоптасту цваст, чији пречник може достићи и двадесетак центиметара. Стабљика афричког љиљана је права као стрела и понекад дугачка и више од један метар.

У јужној Африци, одакле потиче, ова биљка расте у хладу дрвећа који је штити од врелог афричког сунца. У нашим крајевима, где не владају велике врућине, највише јој прија сунчани део баште, са плодним и пропусним земљиштем. Сушу добро подноси, али ће се последице раста у неповољним условима осетити већ наредне године па ће јој цветови бити ситнији. Зато је ваља редовно заливати, али тек када се горњих пет центиметара тла осуши. Ако је земљиште превише влажно, постоји опасност да се међу густе листове агапантуса населе пужеви.

Из меснате луковице у рано пролеће израстају дуги, повијени, сјајнозелени тракасти листови, док биљка цвета у мају и јуну. Најлакше се размножава уз помоћ деобе гомоља: када се цветање заврши, биљку треба пажљиво извадити из земље и раздвојити корен. Афрички љиљан може се размножавати и из семена, које се сеје у рано пролеће. Међутим, баштовани избегавају овај начин одгајања младих биљака јер тада на прве цветове треба чекати и по четири године. Семе цвета љубави најчешће се жртвује зарад лепоте биљке, пошто се оцвала цваст обично одсеца после цветања, како би афрички љиљан наредне сезоне био снажнији и имао крупније цветове. Листови се остављају на биљци током зиме, али се у пролеће, пре него што младо лишће почне да избија, сасушени прошлогодишњи листови откидају.

Агапантус лепо изгледа и када расте сам, али се најбољи ефекат постиже када се неколико биљака групише. Младе биљке саде се на дубину од два и по центиметра, у размаку од 25 до 60 центиметара.

Иако је пореклом из топлих крајева, цвет љубави је веома отпоран и може поднети краткотрајне мразеве, са температурама и до минус пет степени. Ипак, вртну биљку је током зиме најбоље прекрити сламом, сувим лишћем или старим новинама, док агапантус засађен у саксији треба унети у просторију у којој је температура између пет и десет степени Целзијуса.