Afrički cvet ljubavi

Iz daleke Afrike u bašte širom sveta dospeo je Agapanthus africanus, poznat kao agapantus ili afrički ljiljan. Ime agapantus potiče od grčke reči, koja se može prevesti kao cvet ljubavi. Cveta tokom maja i juna, a njeni raskošni plavi, ljubičasti ili beli zvonasti cvetovi formiraju loptastu cvast, čiji prečnik može dostići i dvadesetak centimetara. Stabljika afričkog ljiljana je prava kao strela i ponekad dugačka i više od jedan metar.

U južnoj Africi, odakle potiče, ova biljka raste u hladu drveća koji je štiti od vrelog afričkog sunca. U našim krajevima, gde ne vladaju velike vrućine, najviše joj prija sunčani deo bašte, sa plodnim i propusnim zemljištem. Sušu dobro podnosi, ali će se posledice rasta u nepovoljnim uslovima osetiti već naredne godine pa će joj cvetovi biti sitniji. Zato je valja redovno zalivati, ali tek kada se gornjih pet centimetara tla osuši. Ako je zemljište previše vlažno, postoji opasnost da se među guste listove agapantusa nasele puževi.

Iz mesnate lukovice u rano proleće izrastaju dugi, povijeni, sjajnozeleni trakasti listovi, dok biljka cveta u maju i junu. Najlakše se razmnožava uz pomoć deobe gomolja: kada se cvetanje završi, biljku treba pažljivo izvaditi iz zemlje i razdvojiti koren. Afrički ljiljan može se razmnožavati i iz semena, koje se seje u rano proleće. Međutim, baštovani izbegavaju ovaj način odgajanja mladih biljaka jer tada na prve cvetove treba čekati i po četiri godine. Seme cveta ljubavi najčešće se žrtvuje zarad lepote biljke, pošto se ocvala cvast obično odseca posle cvetanja, kako bi afrički ljiljan naredne sezone bio snažniji i imao krupnije cvetove. Listovi se ostavljaju na biljci tokom zime, ali se u proleće, pre nego što mlado lišće počne da izbija, sasušeni prošlogodišnji listovi otkidaju.

Agapantus lepo izgleda i kada raste sam, ali se najbolji efekat postiže kada se nekoliko biljaka grupiše. Mlade biljke sade se na dubinu od dva i po centimetra, u razmaku od 25 do 60 centimetara.

Iako je poreklom iz toplih krajeva, cvet ljubavi je veoma otporan i može podneti kratkotrajne mrazeve, sa temperaturama i do minus pet stepeni. Ipak, vrtnu biljku je tokom zime najbolje prekriti slamom, suvim lišćem ili starim novinama, dok agapantus zasađen u saksiji treba uneti u prostoriju u kojoj je temperatura između pet i deset stepeni Celzijusa.