Расту ризици дужничког рулета

Да ли су укупни унутрашњи дугови заиста достигли суму од 65 милијарди динара? И да ли је тачно да је држава завукла руку у џеп (рачун) Народне банке и одатле узела тридесетак милијарди динара, због чега је претрпела критику и Међународног монетарног фонда?

– За седам до десет дана званично ће бити обелодањено колико новца држава дугује привреди – казао је јуче за „Политику” Иван Маричић, директор Управе за трезор. Он је пре пет дана, реагујући на све чешће спекулације у медијима у којима се спомињу милионски износи, послао допис свим буџетским корисницима са захтевом да се доставе подаци колика су кашњења према свим категоријама њихових корисника.

– Врло брзо ћемо имати тачан податак и моћи ћемо да информишемо јавност о коликом износу је заправо реч. Све што се у јавности досад појавило када је реч о дуговањима државе према предузећима јесу само нагађања. И није ми јасно ко може да има представу о реалној ситуацији ако су се последњих дана спомињале различите цифре. У спекулацијама се ишло дотле да су се провлачили подаци од две до чак 70 милијарди динара. И док не добијемо увид у стварно стање ствари и таксативно не побројимо сва дуговања, не желим да причам о томе – казао је јуче Маричић.

А док држава и званично не објави на коју суму се на вересију записала код овдашњих фирми, власницима многих предузећа, али и економистима је јасно да су се ових дана сви учесници на српском тржишту ухватили у врзино дужничко коло. У ситуацији када велике фирме морају да врате кредите позајмљене у иностранству, онда су приморане да, с друге стране, дугују својим добављачима у земљи. Онда добављачи дугују држави и другим предузећима, а држава, опет, дугује њима. А у ситуацији кад трговци касне са исплатом милиона евра појединим предузећима, јасно је да ће за многе од тржишних играча ово бити последњи круг који су извозили у колу српске привреде. Засад је, према званичним подацима, прошле године, играјући српски дужнички рулет, са економске сцене нестало 2.016 предузећа, а истовремено су блокирани рачуни безмало 60.000 фирми које предузећима и институцијама дугују 220 милијарди динара.

– Реч је о тешкој неликвидности привреде која прети да експлодира – уплашен је Иван Николић, сарадник Економског института. – Иако без званичних података немамо увид у дубину проблема, јасно је да је реч о горућем проблему који хитно мора да се решава да не би настао привредни колапс. Једно од решења, када је реч о дуговању предузећа према држави, јесте модел подржављења. Међутим, шта учинити у ситуацији када је реч о дуговима према јавним предузећима која су већ државна? Шта ту подржавити? – пита се наш саговорник. Он додаје да су забележени случајеви да су послодавци прошлог месеца држави уплатили порезе и доприносе, али то не значи да су радницима уплаћене и зараде. На тај начин се, објашњава он, фирме спасавају блокаде рачуна.

Његов колега Горан Николић, сарадник Привредне коморе Србије, сматра да би решењу овог проблема могли да допринесу субвенционисани кредити намењени привреди.

– Такозвана мултилатерална компензација, односно пребијање дугова могло би да да одређене ефекте. Смиривању ситуације допринеће и кредити из иностранства – уверен је Николић.

Према подацима Уније послодаваца, држава дугује предузећима чак 68 милијарди динара. Од те суме 43 милијарде држава дугује преко јавних предузећа, више од 10 милијарди предузећима која су обављала послове из Националног инвестиционог плана (НИП), а остатак оним фирмама које су пословале са полицијом, Војском, просветом, здравством и државном управом.

Према речима Стевана Аврамовића, председника Уније послодаваца, посебно су оштећени путари, јер само Јавно предузеће „Путеви Србије” им дугује 35 милијарди динара.

– Преосталих осам милијарди динара су дуговања ЕПС-а, рудника угља „Ресавица”, „Колубара”, као и „Србијагаса” и „Телекома”. Такође, трговински ланци касне са наплатом робе произвођачима и до 120 дана – наводи Аврамовић и додаје да би пеглање дугова донекле могло да помогне, јер и предузећа, с друге стране, дугују држави.

Само од јануара до средине овог месеца, због неизмирених финансијских обавеза и то само према домаћим повериоцима блокирано је нових 2.611 рачуна. Тако су укупне неизмирене обавезе према Пореској управи, на пример, 62,7 милијарди. Највећи дужник је акционарско предузеће за заштиту материјала „Протекта”, које има „рецку” од три милијарде динара. На другом месту налази се „Елтим”, чији су се дугови попели на 2,4 милијарде, следи га „Еко продукт” са 2,3 и „Ронако” са две милијарде динара дуга.

А. Николић

------------------------------------

Немогућа мисија

Професор др Јован Ранковић сматра да мултилатерална компензација тешко може да успе. Јер, како наводи, губици српских предузећа су огромни и износе 1100 милијарди динара, од чега је 62 одсто „носи” 800 највећих фирми, а покривени су кредитима вредним 1.500 милијарди динара.

„Такве мере су увођене и пре 30 година и ако су праћене новим кредитима проузрокује инфлацију. У противном не може да се изврши компензација”, сматра овај економиста.

По оцени Ранковића за унутрашње дугове је једино решење да се сва предузећа ослободе губитака и да се санира неликвидна привреда. То је, додаје, огромни проблем. Јер, без санације, како истиче, нема спаса.

„То би била компликована операција ако се не ради кроз претходну национализацију, односно ако држава не би узела свих 60.000 неликвидних предузећа и пребила њихове дугове. Друга могућност је да се отвори такозвани „клиринг хаус” које ће преузимати дугове”, констатовао је Владимир Глигоров са Бечког института за међународна и економска истраживања.