Народни музеј оштетио државу

Цена закупа која је уговорена између Народног музеја и фирме „Кунстранс” превисока је, а финансијски аспект целокупне процедуре штетан је за државу.

Ово стоји, између осталог, у јучерашњем саопштењу Министарства културе Србије поводом оставки чланова Управног одбора Народног музеја и оптужби да Министарство опструише реконструкцију зграде ове институције. У саопштењу се, такође, истиче да је, у време склапања уговора о чувању уметнина између Народног музеја и „Кунстранса” било могуће направити далеко повољнији пословни аранжман за Народни музеј, јер је на тржишту некретнина било релативно једноставно наћи адекватне објекте који би уз адаптацију, на истом технолошком нивоу, вишеструко смањили цену целокупног посла (рецимо празни војни објекти, јавна склоништа, напуштени магацини…).

Влади Републике Србије је из Министарства културе већ прослеђена информација са предлогом мера за решавање проблема у вези са реконструкцијом зграде Народног музеја у Београду. Информација је од јуче доступна и јавности. Како сазнајемо од Надице Момиров, државне секретарке, ова тема наћи ће се на дневном реду владе сутра.

Реконструкција Народног музеја је, као што је познато, у застоју, а највећи камен спотицања је уговор који је Народни музеј склопио са фирмом „Кунстранс” о изградњи депоа код Крњаче за чување уметничких дела док је музеј у реконструкцији. Министарство културе је крајем 2008. године покренуло експертизу спорног депоа, односно уговора о закупу који је месечно износио 35.000 евра.

У саопштењу Министарства културе се још истиче да је стручна експертиза, поред низа неправилности, укључујући и непоштовање поступка јавне набавке, јасно и недвосмислено показала да је са правног и финансијског аспекта овај посао неповољан за државу.

– Експертиза је показала да уређаји потребни за одржавање уметнина у депоу могу да се уграде у било који простор. Цена њихове уградње по квадратном метру је у „Кунстрансовом” депоу 25 евра, а нама су се јавили понуђачи који би такве уређаје уграђивали по цени од 12 евра”, истиче Надица Момиров.

Управни одбор Народног музеја Србије (Марица Шупут, Александар Палавестра, Нина Поповић-Живанчевић, Татјана Бошњак, Драгомир Ацовић) поднео је оставке на ову функцију у петак, 13. марта, после подне. По речима Марице Шупут, председнице УО, директан повод за овај поступак је чињеница да је Министарство културе из буџета за ову годину издвојило за реконструкцију 6.513.316. динара.

– То нам је био знак да од реконструкције неће бити ништа. Чињеница је такође да је зграда на Тргу слободе у распадајућем стању. Недавно смо увезивали фигуре на фасади зграде да не би пале на улицу и на људе – каже Марица Шупут.

Ограђујући се од прецизних процена за које су надлежни грађевински стручњаци, Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја у Београду, каже да је само за рашчишћавање и почетак градње потребно бар 50 милиона динара.

Иницијатива за реконструкцију Народног музеја у Београду покренута је у новембру 2001. године, а пре тога иницијативе је било 1979, 1996. и 1998. године. Донаторска вечера на предлог Зорана Ђинђића била је 2002, а припремни радови, снимање стања наредне године. За главног и одговорног архитекту изабран је проф. др Милан Ракочевић, док је израда пројектне документације завршена 2007. године, а пројекат је добио награду Привредне коморе.

У међувремену је изграђен и депо за чување уметничких дела према уговору са „Кунстрансом”. Објекат је добио употребну дозволу 2007. године када је стручна комисија Народног музеја у Београду и Министарства културе констатовала да услови у депоу одговарају највишим прописаним стандардима за смештај културних добара. Министарство културе, међутим, и даље не даје зелено светло за пресељење уметнина у депо.

У априлу 2008. на састанку са представницима Дирекције за имовину, Министарства културе и „Кунстранса” мења се уговор са „Кунстрансом” употпуњавањем власничке документације и утврђивањем квадратуре депоа. Нови нацрт уговора прослеђен је Правној служби Министарства културе и Републичкој дирекцији за имовину. Прецизни подаци шта је све урађено у Народном музеју саопштени су у децембру прошле године на конференцији за новинаре. Незванично, из Министарства културе је уочи заказане конференције телефонским позивом препоручивано да се она не одржи.

Последњи датум спомињан као рок за завршетак реконструкције Народног музеја је 2012. година. Нова стратегија Министарства културе Србије показаће колико је реалан.

Марија Ђорђевић

-------------------------------------------------

Тако више не може

Небојша Брадић: Не ради се о шест и по милиона динара, него се ради о томе да је прошле године потрошено 120 милиона динара, а ништа није урађено. Плаћане су неке консултантске услуге. То више тако не може.

------------------------------------------------

Реконструкција од поклона

Надица Момиров: Пројекат реконструкције Народног музеја је прескуп за ову државу. Став Министарства културе је да реконструкција Народног музеја не треба да се финансира из буџета Републике Србије, него из донација. Имамо могућност да из фондова Европске уније као и донација из дијаспоре дођемо до средстава за реконструкцију. Реконструкција никада није ни почела. Она је заустављена у неконтролисаном трошењу пара.

-------------------------------------------------

Траже више пара

Према наводима Министарства културе, првобитна процена вредности укупног пројекта реконструкције била око 2.322.160.756,00 динара. Народни музеј Србије је до сада потрошио око 124.200.000,00 динара, а за 2009. годину захтева 2.497.751.160,00 динара. То би, како се наводи у информацији Министарства културе, значило да би укупна вредност целокупног пројекта износила 2.621.951.000,00 динара.