Дела Цуце Сокић у Галерији РТС

На богати стваралачки опус и изузетну личност Љубице Цуце Сокић (1914-2009), недавно преминуле сликарке чија су дела оставила неизбрисиви траг у српској историји уметности, подсетиће ретроспективна изложба која је отворена синоћ у Галерији РТС, у Таковској 10. У овом простору до 2. маја биће, хронолошким низом, изложено 35 дела познате уметнице, насталих у периоду између 1935. и 2004. године.

Никола Кусовац, кустос и историчар уметности који је и аутор поставке, за „Политику” каже да је очигледно да је ова мала ретроспектива осмишљена као знак сећања на Љубицу Цуцу Сокић, изузетну сликарку, „моју драгу саговорницу и пријатељицу и, својевремено, код студената омиљеног педагога”.

– Било ми је задовољство да направим есеј о Цуцином стваралаштву за каталог ове поставке. Најстарији њен рад на изложби је „Аутопортрет” из 1935. године, а последњи је „Мотив са Дорћола” из 2004. Овим избором сам се трудио да обухватим радове из сваког њеног стваралачког периода, неколико репрезентативних, али не увек и најбољих радова. На позивници за изложбу је отпринтан и један њен „Аутопортрет” из 1944. године, где се на сликаркином лицу виде патње тешког ратног периода. Љубица Цуца Сокић, као педагог, однеговала је бројне генерације сликара; погледајте само једног необузданог Цилета Маринковића који је имао сензибилитет сасвим различит од њеног, или Сафета Зеца... И, колико их је још било!

Како Кусовац додаје, Цуцини ученици су оличење београдске школе сликања која негује посебан дух: „Онакав какав је Цуца Сокић неговала на путу ’ка чистом сликању’ уз Недељка Гвозденовића, Марка Челебоновића и, делимично, уз Ивана Табаковића, Пеђу Милосављевића и Стојана Ћелића”.

Изложени радови су преузети из фундуса САНУ, Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, једно дело је из Музеја савремене уметности и из приватних колекција.

Љубица Цуца Сокић (рођена у децембру 1914. године у Битољу) до краја живота приредила је више од тридесет самосталних изложби. Оставила је сликарске легате САНУ, Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, као и Музеју града Београда, а последњом вољом још многим музејима и галеријама у Србији. За уметнички и педагошки рад добила је од 1949. до краја живота петнаестак награда, одликовања и признања. Њене прве слике су остварене у духу поетског реализма тридесетих година прошлог века. У раним фазама сликала је портрете, фигуре, пејзаже и мртве природе, приближавајући се и умереној апстракцији. Критика њено сликарство назива „интимистичким”. Отварању изложбе, у знак сећања на Љубицу Цуцу Сокић, присуствовали су поштоваоци њене уметности, ликовни критичари, уметници и колекционари.