Криза из пољске перспективе

Резимирајући резултате недавног (1.марта) самита Европске уније у Бриселу пољски премијер Доналд Туск је констатовао: „Наш главни циљ, дакле јединствено и јасно изражено мишљење против националних егоизама и протекционизма, по мојој процени је 100 одсто остварен”.Двадесет седам влада ЕУ званично се одрекло таквих метода борбе против кризе. Унија је сагласна да криза не оправдава кршење принципа који владају на заједничком тржишту ЕУ.

Светска финансијска криза озбиљно је нарушила привредну стабилност не само високоразвијених земаљавећ и оних са слабијим привредама. Земље Европске уније нису у томе изузетак. У 2008.могло се приметити код њих постепено смањење темпа привредног раста (раст БДП-аса 2,3 одсто у 1.кварталу, а пад за 1,1 одсто у 4.кварталу), пад индустријске производње и потражње те као резултат свега тога и повећање незапослености (са 6,8 одсто у јануару 2008. на 7,6 одсто у јануару 2009).

Садашња привредна ситуација Пољске је стабилна и спада у боље међу државама Европске уније. То, наравно, не означава да је Пољска имуна на кризу и да се може према њој понашати индиферентно. На иницијативу премијера Туске у пољској амбасади у Бриселу је још пре самита организован састанак лидера Чешке, Мађарске, Словачке, Румуније, Бугарске и три прибалтичке земље. Циљ тог састанка био је обједињавање снага у складу са страховањима да ће планови помоћи за индустрију израђивани на Западу погодити привреде земаља које су тек недавно постале чланице ЕУ. Много је било говора о тзв. француском плану, по коме јетребалопомоћ да добију само они концерни који неће отпуштати раднике у Француској, што би значило да ће отпуштати запослене у централној Европи.

Ми, у Пољској, такође, плашили смо се да ће се земље еврозонесаме спасавати од кризе и истовремено својим деловањем наносити штету земљама које још нису прешле на евро. Разматрана је могућност пуштања на тржиште заједничких атрактивних еврооблигација, што значи да би Пољска – желећи да конкурише својим облигацијама – морала да понуди знатно више камате. То би опет водило поделама које је читава Унија досад солидарно покушавала да елиминише. Лидери окупљени у пољској амбасади желелисуда поруче да до таквих подела не сме доћи.

Другачији став према решавању проблема презентирао је мађарски премијер Ференц Ђурчањ, који је у Брисел допутовао са пакет-планом помоћи банкама и земљама централне и источне Европе (између осталог и Украјини) вредним од 160 до 190 милијарди евра, коју би требало да пруже светске и институције Уније.

За време самита, Пољска је заједно са другим земљама ЕУ оценила мађарски план помоћи као лошу идеју.

Привреде Пољске, Чешке и Словачке у много су бољој ситуацији него привреде других земаља и то не само из тог дела Европске уније.

Владе већине земаља тзв. старе Уније не одбијају да пруже помоћ ниједној земљи. Ради се ипак о томе да се сваки случај мора третирати одвојено. Додатне готовинске позајмице, које су данас неопходне Мађарима, нису лек и за Пољску.

амбасадор Пољске у Београду