Kriza iz poljske perspektive

Rezimirajući rezultate nedavnog (1.marta) samita Evropske unije u Briselu poljski premijer Donald Tusk je konstatovao: „Naš glavni cilj, dakle jedinstveno i jasno izraženo mišljenje protiv nacionalnih egoizama i protekcionizma, po mojoj proceni je 100 odsto ostvaren”.Dvadeset sedam vlada EU zvanično se odreklo takvih metoda borbe protiv krize. Unija je saglasna da kriza ne opravdava kršenje principa koji vladaju na zajedničkom tržištu EU.

Svetska finansijska kriza ozbiljno je narušila privrednu stabilnost ne samo visokorazvijenih zemaljaveć i onih sa slabijim privredama. Zemlje Evropske unije nisu u tome izuzetak. U 2008.moglo se primetiti kod njih postepeno smanjenje tempa privrednog rasta (rast BDP-asa 2,3 odsto u 1.kvartalu, a pad za 1,1 odsto u 4.kvartalu), pad industrijske proizvodnje i potražnje te kao rezultat svega toga i povećanje nezaposlenosti (sa 6,8 odsto u januaru 2008. na 7,6 odsto u januaru 2009).

Sadašnja privredna situacija Poljske je stabilna i spada u bolje među državama Evropske unije. To, naravno, ne označava da je Poljska imuna na krizu i da se može prema njoj ponašati indiferentno. Na inicijativu premijera Tuske u poljskoj ambasadi u Briselu je još pre samita organizovan sastanak lidera Češke, Mađarske, Slovačke, Rumunije, Bugarske i tri pribaltičke zemlje. Cilj tog sastanka bio je objedinjavanje snaga u skladu sa strahovanjima da će planovi pomoći za industriju izrađivani na Zapadu pogoditi privrede zemalja koje su tek nedavno postale članice EU. Mnogo je bilo govora o tzv. francuskom planu, po kome jetrebalopomoć da dobiju samo oni koncerni koji neće otpuštati radnike u Francuskoj, što bi značilo da će otpuštati zaposlene u centralnoj Evropi.

Mi, u Poljskoj, takođe, plašili smo se da će se zemlje evrozonesame spasavati od krize i istovremeno svojim delovanjem nanositi štetu zemljama koje još nisu prešle na evro. Razmatrana je mogućnost puštanja na tržište zajedničkih atraktivnih evroobligacija, što znači da bi Poljska – želeći da konkuriše svojim obligacijama – morala da ponudi znatno više kamate. To bi opet vodilo podelama koje je čitava Unija dosad solidarno pokušavala da eliminiše. Lideri okupljeni u poljskoj ambasadi želelisuda poruče da do takvih podela ne sme doći.

Drugačiji stav prema rešavanju problema prezentirao je mađarski premijer Ferenc Đurčanj, koji je u Brisel doputovao sa paket-planom pomoći bankama i zemljama centralne i istočne Evrope (između ostalog i Ukrajini) vrednim od 160 do 190 milijardi evra, koju bi trebalo da pruže svetske i institucije Unije.

Za vreme samita, Poljska je zajedno sa drugim zemljama EU ocenila mađarski plan pomoći kao lošu ideju.

Privrede Poljske, Češke i Slovačke u mnogo su boljoj situaciji nego privrede drugih zemalja i to ne samo iz tog dela Evropske unije.

Vlade većine zemalja tzv. stare Unije ne odbijaju da pruže pomoć nijednoj zemlji. Radi se ipak o tome da se svaki slučaj mora tretirati odvojeno. Dodatne gotovinske pozajmice, koje su danas neophodne Mađarima, nisu lek i za Poljsku.

ambasador Poljske u Beogradu