Ко се још плаши ревизора

Добро је што нам је председник државе Борис Тадић поручио са Копаоника да треба „развргнути спрегу привреде, политике, криминала и правосуђа”, а премијер Мирко Цветковић умирио нас изјавом да нико у Србији неће остати гладан, без обзира на размере кризе с којом ћемо се суочити. Таква обећањадобро звуче, али не упућују на конкретне потезе – с чиме ћемо се и како ухватити у коштац са мутним радњама у време долазеће рецесије. Како да дођемо до реалне слике економске кризе с којом се већ суочавамо? Чини ми се да до одговора на то, али и многа друга питања није могуће доћи без веће и систематичније „употребе” ревизије. Не зато што је то професија која зна да се носи са системским, економским, правним и другим изазовима, већ и због тога што она може да пружи корисне информације за доношење квалитетних одлука у време оскудних економских ресурса, каже за наш лист др Љубиша Станојевић,професор ревизије на Универзитету „Сингидунум”.

Прихватајући да говори о ревизији као о занату а не као о струци и науци, Станојевић преузима и ризик да западне у својеврстан сукоб интереса. И сам је ревизор. Не може ада не подсети на само један веома актуелан случај – завршни рачун Нафтне индустрије Србије за прошлу годину.

Према нашим подацима,та компанија је прошлу годину завршила с добитком. Међутим, нове газде, Руси, тврде да је компанија у губитку бар 40 милиона евра. Шта је истина? На то питање требало би до краја пролећа да одговоре стручњаци једне од четири велике светске ревизорске куће. За Станојевића је, међутим, симптоматично тода су финансијски извештаји НИС-а од 2001. наовамо показивали пословање са добитком. На евентуалне минусе нису указале ни ревизије финансијских извештаја. Али, то је само један од хиљада случајева који могупосредно да укажуна оно о чему се одавно говори –да су финансијски извештаји наших предузећа оптерећени високим информационим ризиком.Шта то значи?

–Да су у великом броју нетачни, непоуздани и фалсификовани –признаје опору истину наш саговорник и додаје да у привреди не могу тећи мед и млеко ако ни држава годинаманије ревизорима ставила на увид своје пословање. –Када држава није јавности предочила како је трошила буџетска и друга средства,с каквим моралним правом очекује да ће се предузећа, невладине организације, странке или фондови понашати.

Научна истраживања на репрезентативним узорцима јавно обелодањених ревизијских извештаја показала су да су информације ревизорских извештаја испод дозвољеног минимума. Од њих нема никакве користи. Зато не треба да чуди што је готово сваки купац нашег већег предузећа,као по команди,тражио независну екстерну ревизију пословних књига.

Данас се од ревизије очекује не само да пружи потпуну „крвну” слику предузећа, већ и да понуди стратешка решења у оквиру делокруга свог рада. Ни на томе се не завршава корист од ревизије, посебно када је у питању национална економија. Институција државне ревизије неспорно је од значаја за садашњи економски и политички тренутак наше земље, јер контролише располагање буџетом, који је најизложенији корупцији.

– Нашем друштву је неопходна контрола правилности и сврсисходности пословања буџетских корисника, њихове законске усаглашености. И оно што је најбитније – да ли су средства употребљена у складу са начелима економије, ефикасности, односно резултата према употребљеним ресурсима,то јест степена остварењапостављених циљева. То су мерила за рад владе и ресорних министарстава, али и свих осталих на које се закон о ревизији и рачуноводству односи – закључује Станојевић.

С. Костић