Ko se još plaši revizora

Dobro je što nam je predsednik države Boris Tadić poručio sa Kopaonika da treba „razvrgnuti spregu privrede, politike, kriminala i pravosuđa”, a premijer Mirko Cvetković umirio nas izjavom da niko u Srbiji neće ostati gladan, bez obzira na razmere krize s kojom ćemo se suočiti. Takva obećanjadobro zvuče, ali ne upućuju na konkretne poteze – s čime ćemo se i kako uhvatiti u koštac sa mutnim radnjama u vreme dolazeće recesije. Kako da dođemo do realne slike ekonomske krize s kojom se već suočavamo? Čini mi se da do odgovora na to, ali i mnoga druga pitanja nije moguće doći bez veće i sistematičnije „upotrebe” revizije. Ne zato što je to profesija koja zna da se nosi sa sistemskim, ekonomskim, pravnim i drugim izazovima, već i zbog toga što ona može da pruži korisne informacije za donošenje kvalitetnih odluka u vreme oskudnih ekonomskih resursa, kaže za naš list dr Ljubiša Stanojević,profesor revizije na Univerzitetu „Singidunum”.

Prihvatajući da govori o reviziji kao o zanatu a ne kao o struci i nauci, Stanojević preuzima i rizik da zapadne u svojevrstan sukob interesa. I sam je revizor. Ne može ada ne podseti na samo jedan veoma aktuelan slučaj – završni račun Naftne industrije Srbije za prošlu godinu.

Prema našim podacima,ta kompanija je prošlu godinu završila s dobitkom. Međutim, nove gazde, Rusi, tvrde da je kompanija u gubitku bar 40 miliona evra. Šta je istina? Na to pitanje trebalo bi do kraja proleća da odgovore stručnjaci jedne od četiri velike svetske revizorske kuće. Za Stanojevića je, međutim, simptomatično toda su finansijski izveštaji NIS-a od 2001. naovamo pokazivali poslovanje sa dobitkom. Na eventualne minuse nisu ukazale ni revizije finansijskih izveštaja. Ali, to je samo jedan od hiljada slučajeva koji moguposredno da ukažuna ono o čemu se odavno govori –da su finansijski izveštaji naših preduzeća opterećeni visokim informacionim rizikom.Šta to znači?

–Da su u velikom broju netačni, nepouzdani i falsifikovani –priznaje oporu istinu naš sagovornik i dodaje da u privredi ne mogu teći med i mleko ako ni država godinamanije revizorima stavila na uvid svoje poslovanje. –Kada država nije javnosti predočila kako je trošila budžetska i druga sredstva,s kakvim moralnim pravom očekuje da će se preduzeća, nevladine organizacije, stranke ili fondovi ponašati.

Naučna istraživanja na reprezentativnim uzorcima javno obelodanjenih revizijskih izveštaja pokazala su da su informacije revizorskih izveštaja ispod dozvoljenog minimuma. Od njih nema nikakve koristi. Zato ne treba da čudi što je gotovo svaki kupac našeg većeg preduzeća,kao po komandi,tražio nezavisnu eksternu reviziju poslovnih knjiga.

Danas se od revizije očekuje ne samo da pruži potpunu „krvnu” sliku preduzeća, već i da ponudi strateška rešenja u okviru delokruga svog rada. Ni na tome se ne završava korist od revizije, posebno kada je u pitanju nacionalna ekonomija. Institucija državne revizije nesporno je od značaja za sadašnji ekonomski i politički trenutak naše zemlje, jer kontroliše raspolaganje budžetom, koji je najizloženiji korupciji.

– Našem društvu je neophodna kontrola pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja budžetskih korisnika, njihove zakonske usaglašenosti. I ono što je najbitnije – da li su sredstva upotrebljena u skladu sa načelima ekonomije, efikasnosti, odnosno rezultata prema upotrebljenim resursima,to jest stepena ostvarenjapostavljenih ciljeva. To su merila za rad vlade i resornih ministarstava, ali i svih ostalih na koje se zakon o reviziji i računovodstvu odnosi – zaključuje Stanojević.

S. Kostić