Пучисти и издајници

Власт најтеже подноси јавни разлаз са својим дојучерашњим најближим повереницима а генерал Раул Исаиас Бадуел је јединствена личност, јер је са садашњим председником Венецуеле друговао у тајним левичарским кружоцима још у време када је Уго Чавес као падобрански официр смишљао заверу против тадашњих људи на власти у Каракасу. Као његов спасилац предводио је касније падобрански напад на пучисте који су 2002. накратко збацили Уга Чавеса са кормила земље. Летос се пензионисао, али је до тада био на месту министра одбране, функцији по значају одмах иза председникове.

Мало је оних који имају тако савршен левичарски досје, у земљи која се управо спрема да реформама убрза револуционарни лет у социјализам 21. века, како га је замислио Уго Чавес. Али генерал Бадуел се управо успротивио тим "недемократским пречицама" којима се послужио његов дугогодишњи камарат. Чавес се нада да ће на референдуму 2. децембра успети да оствари право на доживотни реизбор и да ће усвајањем амандмана устав бити прекројен тако да ће демократске институције моћи да се укидају на неодређено време кад год се са највишег места оцени да оне отежавају или успоравају социјалистичку револуцију. Пензионисани генерал, са друге стране, опет тврди да је таква драстична интервенција у највиши национални акт равна државном удару.

Незадовољни официри

Да је то рекао било ко други био би заувек отписан у Чавесовој номенклатури, али само је генерал Бадуел успео да изазове тако експлозивну реакцију хиљада Чавесових лојалиста. Они су чак тражили, учествујући у прореферендумским маршевима, да се због издаје Бадуел изведе "пред стрељачки строј".

Премда му лепе издајничку етикету, лојалисти знају да овај генерал ужива углед у народу и у војним круговима, те да би као личност са интегритетом могао да се наметне као значајни лидер опозиције. Управо је то оно што га чини опасним, јер су Чавесови противници у хроничном недостатку вођа који су у разним периодима били дискредитовани као "страни плаћеници" или чак и пучисти. "Једноставно говорим онако како ми савест налаже", одговара тихо Бадуел страним репортерима који су долетели у Каракас пред предстојећи референдум, а Бадуел је међу реткима који се јавно супротставио Чавесу. "Мислим да председнички мандат не треба да буде дужи од шест година, уз право једнократног реизбора и да Венецуела треба да се приклони тржишној привреди, уместо да васкрсава пропале социјалистичке моделе из прошлог века", додаје педесетдвогодишњак који је пре четири месеца скинуо униформу и заменио је цивилним оделом.

Референдум за радикализацију социјализма, како неки зову нове уставне промене, има и своје "посластице". Чавес тражи да се радни дан са осам скрати на шест сати и да малолетни добију право гласа кад напуне шеснаесту. По свим до сада објављеним прогнозама, земља са највећим резервама нафте на западној хемисфери прихватиће на биралиштима овај заокрет који уставно и институционално скреће ка још ближим везама са изолованим комунизмом на Куби.

Поједини аналитичари процењују да овакав ток догађаја изазива узнемиреност међу официрима средњег ранга у војсци, мада Бадуел говори "у име обичних грађана без намере да се ставља на чело војних снага". Чавес иначе може да рачуна са обученим снагама унутрашњих послова (120 хиљада оружаних људи).

Директиве или савест

Мало је познато да је у августу 40 хиљада припадника националне гарде натерало председника на извесне уступке у предложеним реформама. По првобитном предлогу требало је да ова елитна војна групација постане "територијална гарда". Суочен са незадовољством, Чавес се у последњем тренутку повукао. Но војска, у којој је недавно уведен обавезни поздрав: "Домовина, социјализам или смрт", није навикнута да гине због одређеног идеолошког концепта какав јој се убацује новим уставом. Она би од децембра требало да постане "антиимперијалистичка армија".

Венецуелански војник, за разлику од колега из неких других латиноамеричких земаља са низом војних пучева у ближој историји, неће да брани одређени поредак или власт, већ само земљу од спољних непријатеља, каже један аналитичар, који предвиђа немире у армији ако прође референдум.

У таквим приликама теорија завере шири се на свим фронтовима. Једна од њих је да је генерала Бадуела сам Чавес одредио да игра улогу "издајника" како би артикулисао и каналисао опозицију . Бадуел би као поуздани левичарски војни кадар имао увида у прилике у касарнама и спречио би разливање униформи по улицама. Зар се уосталом, кажу присталице ове теорије, није у прошлости доказао као несумњиви пријатељ кад је Чавесу горело под ногама. Он ради по директиви а не по савести. Као војник од младости навикао је да буде дисциплинован, кажу из опозиције. Чавес га је убацио како би имао свог поузданог човека у опозицији. По другим званичним верзијама, Бадуел је "змијско гнездо у недрима револуције". Шта год да је, многи кажу да је његово незадовољство сувише касно обелодањено да би утицало на исход референдума којим ће се, по свему судећи, променити политичка мапа јужноамеричког континента.