Академици волонтери у култури

Рад чланова управних одбора у установама културе од националног значаја занемарен је и потцењен. Највећи број њих тај посао ради волонтерски, тако да такав третман људи од струке и академика полако почиње да иде испод линије људског и професионалног достојанства. То волонтирање нарочито смета када се установе културе упореде са јавним предузећима у којима чланови управних одбора добијају месечно по 200.000 динара.

Ово су речи Донке Станчић, председнице Управног одбора републичког Завода за заштиту споменика културе, која за „Политику” каже да „ни самим управним одборима није сасвим јасно ко треба да издвоји новац за њихове дневнице”.

– Ипак, сматра се да је логично да их плаћа Министарство културе, између осталог, и зато што их на та места поставља Влада Србије – додаје Донка Станчић.

Да наведемо неколико примера, када већ спомињемо волонтирање. Чланови управних одбора у Музеју савремене уметности, Музеју примењене уметности, Београдској филхармонији, споменутом Заводу за заштиту споменика културе Републике Србије (то су само неки од примера) раде буквално волонтерски посао који је одговоран, и све се заснива на ентузијазму појединаца.

Постоје и изузеци у установама културе, који су опет смешни у поређењу са привредом: на пример, својевремено су чланови УО Народног музеја добијали 3.000 динара по седници, док су чланови УО Народног позоришта – према речима Светлане Бојковић – добијали 8.000 динара за сваки састанак. А у просеку се одржи само неколико састанака годишње.

О томе управо за наш лист говори и Донка Станчић:

– Држава се према нама понаша као према грађанима стотог реда. Хоћу то да нагласим: нека се зна да у овој земљи постоје стручни људи и академици који раде неке послове без икакве надокнаде. Ми не тражимо не знам какве своте, али нека то буду бар минималне дневнице. Тек ради одбране стручног и људског достојанства. Јер, док неки бесне по јавним предузећима а имају само средњу школу, или су само политички подобни, и добијају по две стотине хиљада динара месечно јер су чланови управних одбора, за то време академици раде бесплатно у управним одборима установа културе. Налазим се на челу УО републичког Завода за заштиту споменика културе од 2001. године и знам да смо до данас само 2003. имали дневнице за свој рад. Сви чланови овог УО имају значајне биографије и решавају проблеме који се односе на културну баштину. И, било шта лоше да се догоди, ми сносимо одговорност.

Станчићева наводи да треба погледати јавна предузећа као што су Јат, Нафтагас, Железнице Србије или Завод за изградњу Београда који, такође, живи од пара грађана.

– Када ту добијете место у УО можете одмах да купите стан – наводи Станчићева, и истиче да не може да прихвати да су, као струка, људи који седе у УО установа културе неравноправни у односу на оне из јавних предузећа.

– Ово је проблем који је битан за наше достојанство у професији, и због којег размишљам о оставци.

– Други проблем због којег сам спремна да поднесем оставку – наставља наша саговорница – јесте хаотично стање које влада на одржавању средњовековних споменика у Србији. Оно је изазвано финансирањем из различитих извора. Обнову споменика, поред Министарства културе, финансирају и Министарство вера и Министарство за капиталне инвестиције, а тај новац ова два министарства не иде преко републичког Завода за заштиту споменика Србије већ директно манастирима. Зато се и дешава да ми немамо увид како се реконструишу неки споменици културе. Зато се догађа да и Пећка патријаршија постане црвена или да чак игуман Филарет из Милешеве неће да прими екипу републичког Завода за заштиту споменика културе која има задатак да види како се, и шта ради. Покушавали смо да о томе разговарамо са Министарством културе, али Надица Момиров, државна секретарка, није имала времена за нас – каже за крај Донка Станчић.

Б. Лијескић

-------------------------------------------

Владина препорука

Владином препоруком накнаде за чланство у управним одборима републичких јавних предузећа јесенас сусведене на просечну зараду у Републици.Просечна нето зарада (зарада без пореза и доприноса) исплаћена у јануару (последњи месец за који постоје објављени подаци) износила је 28.877 динара. В. Ј.