Цела влада на детектору лажи

Од нашег дописника
Праг, 19. марта – Молдавски председник Владимир Вороњин послао је, у оквиру националног програма против корупције, већину владиних функционера на детектор лажи, јавила је национална агенција Инфотаг.

Полиграфско испитивање биће убудуће обвезно за све оне који се запошљавају у полицији, обавештајној служби, царини, војсци и државном тужилаштву, стоји у уредби молдавског председника. И сви садашњи чиновници који имају приступ тајним владиним подацима мораће на испитивање. Остали државни функционери и службеници могу ићи на полиграф „добровољно”.

На овај начин Вороњин, како је образложио приликом потписивања уредбе, жели да смањи пенетрацију страних агената у молдавску владу, али и корупцију. Бирачи те бивше совјетске републике већину изабраних и именованих функционера сматрају корумпиранима.

Молдавија је, иначе, једина земља у Европи у којој су на власти комунисти. Вороњин је на власт дошао 2000. управо добрим делом захваљујући широкој кампањи против корупције по којој је Молдавија, према организацији Транспаренси интернешенел, на трећем месту у Европи, само незнатно иза Украјине и Русије. Настоји да, у савезништву са хришћанским демократима, уведе ову најсиромашнију земљу Европе у ЕУ и зато се залаже за неопходне економске и друге реформе.

Нови избори су 5.априла после којих се очекује да ће комунисти формирати нову владу, заједно са хришћанским демократима, који против тога досад нису имали ништа. „Вороњин је веома талентовани менаџер и схватио је да парламентарну већину може очувати само ако покрене реформе. А ми имамо европске контакте и знања ради успостављања веза и добијања подршке и помоћи за реформе”, тако је објаснио ово неприродно савезништво лидер демохришћана, потпредседник парламента Јурије Роска.

Влада, коју је у пре годину дана саставио Вороњин, формално је комунистичка, иако само с једним чланом комунистичке странке – сви остали су били „технократи и професионалци”. Таква влада ће утолико лакше бити проширена демохришћанима ради приближавања Европској унији. Роска тврди да проруске странке немају шансе у Молдавији. Јер, Молдавци су „спремни и даље да у великом броју гласају за комунисте, али не и за Русе”. Утолико више што проруске странке бије глас да их воде људи сдебелим криминалним досијеима.

Како се у Кишињеву тврди, криминал и корупција своје главно упориште имају, у ствари, у Придњестровљу, свећинским руским живљем, које се фактички отргло од Молдавије, иако није међународно признато (не признаје га ни Русија). Тврди се да се криминал као канцер шири и да се зато морају наћи решење за ову област, у чему реформе и приближавање ЕУ могу доста да помогну.  

Кишињев се, иначе, ових дана договорио са Придњестровљем да почну преговоре о резолуцији о миру којом би се окончао дугогодишњи спор. После сусрета председника Вороњина и придњестровског лидера Игора Смирнова, коме је посредовао руски председник Дмитриј Медведев, издато је заједничко не баш много јасно саопштење, у коме су се обавезали да ће „наставити са сусретима сциљем да се оживе преговори о политичком решењу придњестровског конфликта”. Москва се, иначе, нада да ће Молдавија престати да се труди да постане чланНАТО-а, а заузврат би била спремна на уступке око ове области, недалеко од Украјине, у којој држи своје војне јединице.