Cela vlada na detektoru laži

Od našeg dopisnika
Prag, 19. marta – Moldavski predsednik Vladimir Voronjin poslao je, u okviru nacionalnog programa protiv korupcije, većinu vladinih funkcionera na detektor laži, javila je nacionalna agencija Infotag.

Poligrafsko ispitivanje biće ubuduće obvezno za sve one koji se zapošljavaju u policiji, obaveštajnoj službi, carini, vojsci i državnom tužilaštvu, stoji u uredbi moldavskog predsednika. I svi sadašnji činovnici koji imaju pristup tajnim vladinim podacima moraće na ispitivanje. Ostali državni funkcioneri i službenici mogu ići na poligraf „dobrovoljno”.

Na ovaj način Voronjin, kako je obrazložio prilikom potpisivanja uredbe, želi da smanji penetraciju stranih agenata u moldavsku vladu, ali i korupciju. Birači te bivše sovjetske republike većinu izabranih i imenovanih funkcionera smatraju korumpiranima.

Moldavija je, inače, jedina zemlja u Evropi u kojoj su na vlasti komunisti. Voronjin je na vlast došao 2000. upravo dobrim delom zahvaljujući širokoj kampanji protiv korupcije po kojoj je Moldavija, prema organizaciji Transparensi internešenel, na trećem mestu u Evropi, samo neznatno iza Ukrajine i Rusije. Nastoji da, u savezništvu sa hrišćanskim demokratima, uvede ovu najsiromašniju zemlju Evrope u EU i zato se zalaže za neophodne ekonomske i druge reforme.

Novi izbori su 5.aprila posle kojih se očekuje da će komunisti formirati novu vladu, zajedno sa hrišćanskim demokratima, koji protiv toga dosad nisu imali ništa. „Voronjin je veoma talentovani menadžer i shvatio je da parlamentarnu većinu može očuvati samo ako pokrene reforme. A mi imamo evropske kontakte i znanja radi uspostavljanja veza i dobijanja podrške i pomoći za reforme”, tako je objasnio ovo neprirodno savezništvo lider demohrišćana, potpredsednik parlamenta Jurije Roska.

Vlada, koju je u pre godinu dana sastavio Voronjin, formalno je komunistička, iako samo s jednim članom komunističke stranke – svi ostali su bili „tehnokrati i profesionalci”. Takva vlada će utoliko lakše biti proširena demohrišćanima radi približavanja Evropskoj uniji. Roska tvrdi da proruske stranke nemaju šanse u Moldaviji. Jer, Moldavci su „spremni i dalje da u velikom broju glasaju za komuniste, ali ne i za Ruse”. Utoliko više što proruske stranke bije glas da ih vode ljudi sdebelim kriminalnim dosijeima.

Kako se u Kišinjevu tvrdi, kriminal i korupcija svoje glavno uporište imaju, u stvari, u Pridnjestrovlju, svećinskim ruskim življem, koje se faktički otrglo od Moldavije, iako nije međunarodno priznato (ne priznaje ga ni Rusija). Tvrdi se da se kriminal kao kancer širi i da se zato moraju naći rešenje za ovu oblast, u čemu reforme i približavanje EU mogu dosta da pomognu.  

Kišinjev se, inače, ovih dana dogovorio sa Pridnjestrovljem da počnu pregovore o rezoluciji o miru kojom bi se okončao dugogodišnji spor. Posle susreta predsednika Voronjina i pridnjestrovskog lidera Igora Smirnova, kome je posredovao ruski predsednik Dmitrij Medvedev, izdato je zajedničko ne baš mnogo jasno saopštenje, u kome su se obavezali da će „nastaviti sa susretima sciljem da se ožive pregovori o političkom rešenju pridnjestrovskog konflikta”. Moskva se, inače, nada da će Moldavija prestati da se trudi da postane članNATO-a, a zauzvrat bi bila spremna na ustupke oko ove oblasti, nedaleko od Ukrajine, u kojoj drži svoje vojne jedinice.