Акциза и даље у диму

Због тога што Скупштина Србије још није усвојила измене Закона о акцизама у оним износима који су договорени између Министарства финансија и мултинационалних компанија у чијем су власништву три овдашње фабрике, ова индустрија полако губи стрпљење.

То је у разговору за „Политику” потврдио и Луис Херен, генерални директор „Бритиш-Америкен тобака” (БАТ) у Србији, у чијем је власништву Дуванска индустрија Врање.

– Тачно је, забринути смо због одлагања, јер индустрија цигарета због већих пореза има веће трошкове. Договорили смо један ниво пореза, а усвојени су други. Питање је ко ће то да плати. Ми то нисмо превалили на потрошаче. После јануарског поскупљења и након усвајања измена Закона о акцизама у Скупштини, нисмо поново повећавали цене, што би било логично, јер чекамо да се акцизе врате на договорени ниво.

Да ли се прибојавате неких нових изненађења, евентуално нових решења и предлога из Министарства финансија?

Надам се да одлагање није резултат неког другачијег погледа на овај проблем. Диана Драгутиновић је била изричита да је предлог који је сада у Скупштини управо онај који је договорен. Ово је понављање нечег о чему смо већ дискутовали. Влада предлаже измене акциза по други пут, има поверења у Скупштину да ће бити усвојени и зато не разумемо ово одлагање.

Министарка финансија је рекла да се предлог њеног министарства и онај који је усвојен у Скупштини Србије на предлог СПС-а разликују у нијансама и да су врло слични. Врло је слично и претходно законско решење из фебруара 2008. године за период до 2012. године. Откуда онда толико незадовољство индустрије дувана?

Ми смо већ прошле године са Министарством финансија постигли договор за који се испоставило да није био добар за државу у смислу пуњења буџета. Зато је влада у септембру иницирала ревизију. Држава је очекивала већи приход у 2009. години, а то им постојеће акцизне стопе нису омогућавале. Тек у 2010. године могао би се очекивати већи приход за буџет. Покушали смо да нађемо решење које би држави омогућило веће приходе, а које би истовремено структурно одговарало и произвођачима цигарета. Не можете да замислите колико је то тешко постићи, да се три од четири глобална играча који су присутни у Србији сложе у тако важном делу. То је за нас важно питање, јер порези чине половину малопродајне цене. И на крају смо постигли договор који је бољи за државу тако што јој је повећао приход у буџет за ову годину за седам милијарди динара више у односу на претходни закон. И зато смо узнемирени чињеницом да закон није прошао у Скупштини.

Да ли је тачно да пореско решење које је усвојено у јануару више погодује јевтинијим брендовима које производи једина фабрика у домаћем власништву?

Не прихватам супротстављање мултинационалних компанија локалним. Сви смо ми овде локални. Није то суштина. Ствар је у томе да ће владиним предлогом закона доћи до постепеног преласка на више ценовне сегменте. Данас и половина наших прихода долази од јевтинијих цигарета, као и код „Филипа Мориса” и „Јапан тобака”. Суштина је да поскупљење буде равномерно. А друго, оно што ми желимо да избегнемо јесте шверц.

Да ли је шверц могућ? Јер, ако упоредимо цене у земљама у окружењу, оне су практично исте?

Тако је сада, цене у Србији су и незнатно ниже него у Румунији и Бугарској, на пример. Претња је Украјина, у којој су цене цигарета упола ниже него у Србији. Одлив цигарета из Србије у Румунију и Бугарску је постојао, али су оне замењене украјинским. Уколико у погледу пореза не одиграмо добро, шверц ће бити могућ. У овим земљама свака пета цигарета долази из Украјине, па замислите колико губе и држава и индустрија. Само је питање времена када ће украјинске цигарете стићи на српске границе.

Шта мислите о предлогу Министарства пољопривреде да се из малопродајне цене цигарета обезбеде средства за подршку производњи дувана?

Наша позиција је јасна. Сваки наменски порез је против регулативе ЕУ. Ми већ имамо један такав порез, а то је здравствени динар од 2005. године који такође није у складу са правилима ЕУ. Проблем је то што сутра, уколико држава има проблем с инфраструктуром, на пример, може да уведе додатно оптерећење да се од цене цигарета финансирају путеви.

Зашто је за Вас проблем то додатно оптерећење када су цигарете у Србији веома јевтине? И сами признајете да су најпродаваније оне које коштају 65 динара.

То треба посматрати према куповној моћи становништва. Цене и куповна моћ требало би да буду у равнотежи. Ако питате да ли има простора за повећање цена цигарета у Србији, одговор је да има. Али то треба чинити у складу с растом куповне моћи. Уколико се то тако не учини, већ на брзину, приходи државе ће пасти, а шверц ће се повећати.

Да ли се то постиже договореним Акционим планом за период до 2012. године?

Да. Владин предлог закона о акцизама додатно предвиђа и постепена поскупљења и повећање специфичне акцизе четири динара сваке године, са 11 динара по паклици у 2009. години на 24 динара номинално у 2012. години.

Када ћемо у Србији достићи износ пореза какав постоји у ЕУ?

Онај од 57 одсто на најпродаваније цигарете се достиже већ 2011. године, али је проблематичан износ од 64 евра на хиљаду комада. Новим чланицама се даје транзициони период од четири до шест година за овај порез, па ако претпоставимо да ће Србија бити члан ЕУ 2014. године, цигарете ће 2018. или 2020. године имати идентично пореско оптерећење као у ЕУ.

С обзиром на то да више немате законску обавезу да купујете домаћи дуван, да ли га уопште купујете ?

Откупљујемо и користимо домаћи дуван, али не могу да Вам кажем у ком проценту, јер је то поверљиво. Куповаћемо домаћи дуван све док је конкурентан и ценом и квалитетом.

Било је најава да ће произвођачи цигарета напустити Србију. Да ли још има таквих размишљања?

Било какво ометање као ово са акцизама прави нам проблеме. Наше инвестиције од 50 милиона евра за период до 2013. године сада су на чекању док се не разјасни шта ће бити с пореском политиком. Нема тајне, сви желимо квалитет и ниске трошкове производње.