Akciza i dalje u dimu

Zbog toga što Skupština Srbije još nije usvojila izmene Zakona o akcizama u onim iznosima koji su dogovoreni između Ministarstva finansija i multinacionalnih kompanija u čijem su vlasništvu tri ovdašnje fabrike, ova industrija polako gubi strpljenje.

To je u razgovoru za „Politiku” potvrdio i Luis Heren, generalni direktor „Britiš-Ameriken tobaka” (BAT) u Srbiji, u čijem je vlasništvu Duvanska industrija Vranje.

– Tačno je, zabrinuti smo zbog odlaganja, jer industrija cigareta zbog većih poreza ima veće troškove. Dogovorili smo jedan nivo poreza, a usvojeni su drugi. Pitanje je ko će to da plati. Mi to nismo prevalili na potrošače. Posle januarskog poskupljenja i nakon usvajanja izmena Zakona o akcizama u Skupštini, nismo ponovo povećavali cene, što bi bilo logično, jer čekamo da se akcize vrate na dogovoreni nivo.

Da li se pribojavate nekih novih iznenađenja, eventualno novih rešenja i predloga iz Ministarstva finansija?

Nadam se da odlaganje nije rezultat nekog drugačijeg pogleda na ovaj problem. Diana Dragutinović je bila izričita da je predlog koji je sada u Skupštini upravo onaj koji je dogovoren. Ovo je ponavljanje nečeg o čemu smo već diskutovali. Vlada predlaže izmene akciza po drugi put, ima poverenja u Skupštinu da će biti usvojeni i zato ne razumemo ovo odlaganje.

Ministarka finansija je rekla da se predlog njenog ministarstva i onaj koji je usvojen u Skupštini Srbije na predlog SPS-a razlikuju u nijansama i da su vrlo slični. Vrlo je slično i prethodno zakonsko rešenje iz februara 2008. godine za period do 2012. godine. Otkuda onda toliko nezadovoljstvo industrije duvana?

Mi smo već prošle godine sa Ministarstvom finansija postigli dogovor za koji se ispostavilo da nije bio dobar za državu u smislu punjenja budžeta. Zato je vlada u septembru inicirala reviziju. Država je očekivala veći prihod u 2009. godini, a to im postojeće akcizne stope nisu omogućavale. Tek u 2010. godine mogao bi se očekivati veći prihod za budžet. Pokušali smo da nađemo rešenje koje bi državi omogućilo veće prihode, a koje bi istovremeno strukturno odgovaralo i proizvođačima cigareta. Ne možete da zamislite koliko je to teško postići, da se tri od četiri globalna igrača koji su prisutni u Srbiji slože u tako važnom delu. To je za nas važno pitanje, jer porezi čine polovinu maloprodajne cene. I na kraju smo postigli dogovor koji je bolji za državu tako što joj je povećao prihod u budžet za ovu godinu za sedam milijardi dinara više u odnosu na prethodni zakon. I zato smo uznemireni činjenicom da zakon nije prošao u Skupštini.

Da li je tačno da poresko rešenje koje je usvojeno u januaru više pogoduje jevtinijim brendovima koje proizvodi jedina fabrika u domaćem vlasništvu?

Ne prihvatam suprotstavljanje multinacionalnih kompanija lokalnim. Svi smo mi ovde lokalni. Nije to suština. Stvar je u tome da će vladinim predlogom zakona doći do postepenog prelaska na više cenovne segmente. Danas i polovina naših prihoda dolazi od jevtinijih cigareta, kao i kod „Filipa Morisa” i „Japan tobaka”. Suština je da poskupljenje bude ravnomerno. A drugo, ono što mi želimo da izbegnemo jeste šverc.

Da li je šverc moguć? Jer, ako uporedimo cene u zemljama u okruženju, one su praktično iste?

Tako je sada, cene u Srbiji su i neznatno niže nego u Rumuniji i Bugarskoj, na primer. Pretnja je Ukrajina, u kojoj su cene cigareta upola niže nego u Srbiji. Odliv cigareta iz Srbije u Rumuniju i Bugarsku je postojao, ali su one zamenjene ukrajinskim. Ukoliko u pogledu poreza ne odigramo dobro, šverc će biti moguć. U ovim zemljama svaka peta cigareta dolazi iz Ukrajine, pa zamislite koliko gube i država i industrija. Samo je pitanje vremena kada će ukrajinske cigarete stići na srpske granice.

Šta mislite o predlogu Ministarstva poljoprivrede da se iz maloprodajne cene cigareta obezbede sredstva za podršku proizvodnji duvana?

Naša pozicija je jasna. Svaki namenski porez je protiv regulative EU. Mi već imamo jedan takav porez, a to je zdravstveni dinar od 2005. godine koji takođe nije u skladu sa pravilima EU. Problem je to što sutra, ukoliko država ima problem s infrastrukturom, na primer, može da uvede dodatno opterećenje da se od cene cigareta finansiraju putevi.

Zašto je za Vas problem to dodatno opterećenje kada su cigarete u Srbiji veoma jevtine? I sami priznajete da su najprodavanije one koje koštaju 65 dinara.

To treba posmatrati prema kupovnoj moći stanovništva. Cene i kupovna moć trebalo bi da budu u ravnoteži. Ako pitate da li ima prostora za povećanje cena cigareta u Srbiji, odgovor je da ima. Ali to treba činiti u skladu s rastom kupovne moći. Ukoliko se to tako ne učini, već na brzinu, prihodi države će pasti, a šverc će se povećati.

Da li se to postiže dogovorenim Akcionim planom za period do 2012. godine?

Da. Vladin predlog zakona o akcizama dodatno predviđa i postepena poskupljenja i povećanje specifične akcize četiri dinara svake godine, sa 11 dinara po paklici u 2009. godini na 24 dinara nominalno u 2012. godini.

Kada ćemo u Srbiji dostići iznos poreza kakav postoji u EU?

Onaj od 57 odsto na najprodavanije cigarete se dostiže već 2011. godine, ali je problematičan iznos od 64 evra na hiljadu komada. Novim članicama se daje tranzicioni period od četiri do šest godina za ovaj porez, pa ako pretpostavimo da će Srbija biti član EU 2014. godine, cigarete će 2018. ili 2020. godine imati identično poresko opterećenje kao u EU.

S obzirom na to da više nemate zakonsku obavezu da kupujete domaći duvan, da li ga uopšte kupujete ?

Otkupljujemo i koristimo domaći duvan, ali ne mogu da Vam kažem u kom procentu, jer je to poverljivo. Kupovaćemo domaći duvan sve dok je konkurentan i cenom i kvalitetom.

Bilo je najava da će proizvođači cigareta napustiti Srbiju. Da li još ima takvih razmišljanja?

Bilo kakvo ometanje kao ovo sa akcizama pravi nam probleme. Naše investicije od 50 miliona evra za period do 2013. godine sada su na čekanju dok se ne razjasni šta će biti s poreskom politikom. Nema tajne, svi želimo kvalitet i niske troškove proizvodnje.