Енергетика као најјача карта

– "Мала" и "средња" приватизација су завршене или при крају, од транзиционих капиталиста не треба очекивати да ће "паркирати" новац у секторе који знатније подижу ниво економске активности, а више гринфилд инвестиција доћи ће тек кад се смањи ризик у земљи и корупција. Можда изгледа, али ситуација није безизлазна: српска држава у својим рукама има велики потенцијал за будући раст: државне стратешке секторе – енергетику, телекомуникације и пољопривреду, указао је Драган Ђуричин, председник Савеза економиста Србије

ЕПС је, рецимо, по професору Ђуричину, заиста породично сребро, вредније од свих приватизационих прихода у протеклих 17 година и држава треба да остане њен већински власник.

– Међутим, то што ЕПС не треба приватизовати, не значи да ЕПС не треба да буде корпорација и на берзи листирана компанија. Излазак на берзу са иницијалном понудом од 10 до 15 одсто је добро решење које би требало да буде пропраћено заједничким улагањима са стратешким партнерима

Уз чињеницу да каснимо у достизању развијених европских привреда, да смо тек на прагу 70 одсто БДП из 1989, да је инфлација још висока, да трговински дефицит прети да достигне 10 милијарди евра и да укупан спољни дуг расте, инвестициона кратковидост је, по Ђуричину, ипак, највећи проблем наше земље.

– Упркос рекордној прошлој и релативно добром приливу у овој години, Србија је и даље земља са најмање страних директних инвестиција по становнику у региону. И утолико пре на сто треба извући најјачу карту – државни стратешки сектор са великим могућностима за инвестирање и великим ефектима тих инвестиција на развој целе економије, сматра Ђуричин.

А да би се избегло додатно задуживање и да на неопходне инвестиције у развој капиталне инфраструктуре, које имају дуг рок повраћаја, не би трошили новац из буџета, проф. Ђуричин решење види у концесијама и БОТ аранжманима.

-----------------------------------------------------------

Како прескочити границу

Србија је од јануара до октобра ове године извезла више робе у Словенију него што је од Словенаца купила. Не зато што су српске фирме биле ефикасније у освајању словеначког тржишта, већ зато што за 16 милиона долара суфицита у трговинској размени са Словенијом вреди захвалити пре свега словеначким компанијама, које овде послују, производе и одавде робу са ознаком "Мејд ин Србија" извозе.

Овим податком и тумачењем председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин указао је на један од начина за савладавање огромног јаза у спољнотрговинској размени са светом: што више страних инвестиција то више извозних канала.

Колико је важно, каже, да се приватизација друштвених фирми што пре заврши (мада је лично скептичан да ће тај обиман посао моћи да се оконча у наредних годину дана) председник Коморе још битнијим сматра савладавање преосталих препрека за нове, гринфилд инвестиције.

- Као што је посао Коморе да у наредним годинама привреду што боље припреми, односно привреднике што боље информише и обучи за конкурентску утакмицу, која им предстоји уласком у ЕУ, тако је посао државе да отклони преостале препреке за инвестирање и успешније пословање на домаћем терену: од поједностављивања законских и административних процедура ради бржег добијања разних дозвола и сагласности потребних инвеститорима, преко сређивања земљишних књига до подршке промоцији српске привреде у иностранству и Србије као инвестиционе дестинације, што СИЕПА, истина, врло успешно ради, оцењује Бугарин.

Курс није једини проблем извозника, али је невоља, каже, већа када се такав какав је злоупотребљава.

- Јавна је тајна да "Србијашуме" уместо званичних 78, обрачунавају 84 динара за евро, а нико не сноси ни одговорност ни санкције за то. Признаћете, неко такве људе мора да удари по прстима, каже Бугарин, додајући да није све ни у финансијским подстицајима, који би наравно допринели већем извозу. Доста је и административних, нецаринских баријера, проблема са инспекцијских службама, које отежавају прелазак српске робе преко границе.

- Не бежимо од посла, али то су препреке које Комора може само да евидентира, да на њих укаже, а држава мора да их отклони. Примера ради, Словенци су српским привредницима дали своје а обезбедиће нам и шенген визе на годину дана, док ми се ових дана турски амбасадор жали да турски привредници на наше чекају и по месец и по.

Као што је примерима указао на проблеме, председник Коморе је сасвим конкретно предложио и: да се при маркирању приоритетних грана будућег индустријског развоја не прескоче пољопривреда и туризам, да опредељење за равномернији регионални развој не остане само декларативан и да би, ако се определимо да, пре продаје јавних предузећа, прво "гланцамо" породичну сребрнину, тај посао требало поверити менаџерима који ће заиста успети да повећају ефикасност и успешност тих компанија.

-----------------------------------------------------------

Ништа важније од инвестиција

Ништа важније од инвестиција. У ову реченицу могла би да се сажме порука Савета страних инвеститора коју је њен в. д. председник и генерални директор "Политика новине и магазини" Срђан Јанићијевић пренео учесницима Политикиног округлог стола о пословању у 2008. Уз очекивање страних инвеститора да ће се привредни раст у Србији наставити и у наредној години и спремност да, као и до сада, организација чије је чланство Србији донело највише директних страних инвестиција, активно учествује у стварању услова за побољшање пословне климе.

А предуслов за економски и раст страних директних инвестиција, као апсолутни императив у наредној години, по речима Јанићијевића, јесу: политичка и макроекономска стабилност и предвидивост, јачање транспарентности, скраћивање бирократских процедура и повећање ефикасности администрације. И наравно, смањење корупције. Јер, подсетио је, Србија је још веома високо на лествици корупције у сваком погледу.

- Савет страних инвеститора придаје велики значај дијалогу јавног и приватног сектора и корпоративној друштвеној одговорности, као важним елементима за унапређење пословања у једној земљи и спремни смо да активним учешћем, сугестијама, предлозима и примедбама које се, иначе, једном годишње публикују и у "Белој књизи" допринесемо побољшању инвестиционе и пословне климе у Србији, рекао је Јанићијевић.