Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Друго лице Копаоника

Друго лице Копаоника
Бруска страна Копаоника – Брзеће (Фото Р. Станковић)

Брус – Сиромашна поткопаоничка општина Брус окончала је вишегодишњи спор с Јавним предузећем "Национални парк Копаоник" у своју корист, што јој је омогућило да активира пројекте изградње туристичких центара на локацијама Сребрнац и Јарам. Руководство "Националног парка" залагало се да бруска страна, односно подручје катастарске општине Брзеће, остане "подручје природних вредности" као "добро од општег интереса". Истовремено, општина Брус доказивала је да та подручја никако не могу имати први степен заштите, у којем и "дрво кад иструли мора да остане нетакнуто", што је немогуће с обзиром на постојање регионалних саобраћајница и потребу да се плански подигну одговарајући туристички центри који ће омогућити да становништво остане у овој, у односну на Косово, рубној општини Србије.

– На подручју око Брзећа, а посебно у прелепим областима Јарам и Сребрнац, озбиљније се није градило 20 година, што је битно утицало на заостајање развоја овог краја и сиромашење становништва. Ми смо бруску страну Копаоника сачували од дивље градње и сада желимо да изградимо туристичке центре, а да не нарушимо природне вредности Копаоника. Наше указивање да се запоставља наша страна траје већ двадесетак година, а  "Национални парк" наводно штити неке лептире и скакавце. То стварно нема смисла ако се зна колико је грађено на рашкој страни, где постоји чак између тридесет и четрдесет хиљада лежајева. Тамо не важе правила "Националног парка". Они са градњом дођоше до самог Панчићевог врха, а правила природе важе само за нашу територију. Ја разумем људе из Рашког округа који се боре да се тамо гради јер је то њихов интерес, али ми није јасно зашто челници Расинског округа нису више ангажовани да нам помогну. Ми нисмо никакви терминатори, јер можемо да се похвалимо да смо остварили много већи степен заштите природе од друге стране. Овај народ може да живи само од туризма и пољопривреде. У противном, овде неће бити становништва – изјавио је на конференцији за новинаре Милутин Јеличић, председник Општине Брус.

Спор између Општине Брус и "Националног парка Копаоник" окончан је решењем Министарства финансија којим је одбијена жалба "Националног парка" на решење Одсека за урбанизам, грађевинарство и правно-имовинске послове СО Брус, којим се одговарајуће земљишне парцеле на Јарму и Сребрнцу "приводе намени", односно уступају инвеститорима за градњу хотелских капацитета и туристичких објеката. Министарство финансија, наиме, сматра да су планови детаљне регулације ових локације урађени према важећим одредбама Закона о планирању и изградњи, да је по закону спроведена јавна расправа и да су друга надлежна министарства дала позитивно мишљење, с обзиром на то да су решења урађена према смерницама из Просторног плана Републике Србије.

Општина Брус је већ обезбедила инвеститоре. На локацији Јарам, на простору од 2,5 хектара, еко-етно насеље изградиће предузеће КБМ из Београда. Од расположивих 2,5 хектара, један хектар је припадао "Националном парку", док власништво над 1,5 хектара има Општина Брус.

Заменик директора Дирекције за урбанизам Бруса Миломир Миљковић тврди да ће то бити најлепше етно-насеље у Србији.

На Сребрнцу, на површини од око два хектара, туристичке објекте ће градити предузеће "Силвер-коп девелопмент" из Новог Сада.

У самом Брзећу, где је најпознатији хотел "Јуниор", сада власништво једне грчке фирме, градњу својих објеката наставља "Паркинг сервис – Београд". Брус планира опсежније повезивање жичарама и гондолама с врхом Копаоника, што ће овој општини омогућити знатно више туриста, нарочито спортиста, који током дана могу време проводити на планини, а вечери и ноћи у самом граду. То ће, по мишљењу председника Општине Милутина Јеличића, омогућити више стотина запослених, а то управо и јесте начин да млади остану у овој поткопаоничкој општини.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.