Словеначка деца у аустријским вртићима

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 20. марта – Све више малишана из Словеније иде у вртиће у Аустрији, алармирао је домаћу јавност и надлежног министра (просвете) градоначелник Горње Радгоне Антон Кампуш. Тако словеначку децу „са друге стране међе” пазе васпитачице које то чине на немачком језику. Само ове године је већ дванаесторо предшколске деце из словеначке Горње Радгоне уписано у два вртића у аустријској Радгони, који су тамо безмало бесплатни у поређењу са ценама у Словенији.

Родитељима у словеначким пограничним варошима избор вртића олакшава чињеница да су аустријски „буквално надохват” откако су укинуте међе. Граница је у пракси невидљива и конкуренција чини своје, па словеначким обдаништима прети колапс. Што је довољан разлог да се словеначки министар школства Игор Лукшич муњевито одазове апелу градоначелника Кампуша да „ситуацију види на терену”. Прегледао је локални вртић који општина реновира помоћу „норвешког финансијског механизма”, а онда и основну школу која вапи за обновом. Паре за обнову, међутим, нису главна тема, већ забринутост просветара Горње Радгоне због „куриозитета” који им, захваљујући близини аустријске Радгоне и политике Беча да субвенционира упис у тамошње вртиће, одвлачи подмладак јер се све више родитеља са словеначке стране одлучује да потомке упише у образовни систем „преко гране”. Више није у питању само збрињавање најмлађег словеначког нараштаја у вртићима „са друге стране”, јер се већ и родитељи основаца из пограничних словеначких варошица интересује за упис ђака у основну школу у Аустрији.

Да појава угрожава опстанак „словеначке речи” доказује гимназија у аустријској Радгони коју похађа цело одељење ђака из Словеније. Ако се тренд настави, биће их и више. „Аустријски вртићи отимају нашу децу и очекујемо да држава (Словенија) предузме хитне мере”, затражила је директорка горњорадгонског вртића Бреда Форјанчич, уверена да за „одлив деце” није крив бољи квалитет аустријских вртића или жеља родитеља да им деца савршено науче немачки.

Поменуто је и незадовољство што се словеначки нараштаји због описане појаве од малих ногу срећу са „туђом културом и традицијом” и уче немачки уместо матерњи, словеначки језик. Крив је новац, упозорава Форјанчичева, јер родитељи у Словенији за вртић надомак кућног прага месечно издвајају 200 евра и више (по детету), док онај „са друге стране” кошта свега 30 евра годишње (!), и то за напитке, уз 40 евра за оловке и папир (опет годишње). Деца ужину доносе са собом, а ручак кошта само 2,1 евра… Рачуница доказује да неколико пређених километара више, односно десетак минута дужа вожња, упркос скупом бензину, не чини словеначка обданишта примамљивим.