СВЕ ТАЈНЕ ВЕЧЕРЕ

Оно романтично, превратничко обећање из октобра 2000. године, да ће Срби живети у досадној земљи, сасвим је пропало. Овде су чуда свакодневна, у разбијању страха од досаде Срби не знају да ли им је до плача или до смеха, јер је опасна забава постала бескрајна. Беспризорна јавна полемика потпуно је обузела високо друштво. Кад почне туча, свако удара чиме стигне, па смо тако зачуђени сведоци реторике које би се постидели и трудбеници на кванташким пијацама. Разбојници, лопови и убице, завереници, болесници и овисници – све су то дарови којима једни друге часте виђенији људи, да не кажемо највиђенији.

 Власник "Делте" дуго је био недодирљив. Око њега је изграђена свечарска атмосфера култа, умивена реалсоцијалистичка, а затим транзициона биографија привредног генија. Како је стекао све те силне милијарде – нико више није питао. Такав се упит већ сматрао непристојним, ако је већ огромна финансијска моћ била извор реалног политичког утицаја. На самом врхунцу свог необјашњивог успона, Мишковић можда није желео власт, већ нешто много више од тога: да је контролише!

Може бити да је такво настојање постало сувише нападно, можда је "Делта" желела да под својим благотворним утицајем има што више важних и контролисаних људи. Све је било изгланцано и умивено до пре неколико месеци. А онда су "Делтине" иконе показале прве знаке нервозе.

На другој страни зачетка ове урнебесне приче налази се Чедомир Јовановић. Човек који је врло брзо, путевима које тек ваља истраживати, направио чудесну политичку каријеру. Чеди се не може оспорити велика енергија и политички рефлекс, па и феномен познат као "прерано политичко зрење". Али је његова биографија, са свим својим стереотипима (опијати, на пример), оверена у тајанственом сплету политичких и авантуристичких околности.

Је ли Чеда заиста био "мали од кужине" код "земунаца", да ли је тачно да су га они, како се да видети из једног транскрипта, звали "љубави", и да им је, кад се домогао положаја, помагао увек кад би "пали" у затвор? Ако јесте, ко је онаквог Јовановића, као политичког приправника делегирао у тај змијарник, и како се он одатле извукао?

За своје године, Јовановић је себи уредио ваљан живот. Има пара, добра возила и телохранитеље. За исто време, стекао је много опасних непријатеља, а, како се види, ревносно их производи и даље.

Власник "Делте" је јавно оптужио Чедомира Јовановића да је учествовао у његовој отмици. Било је у том писму накнадних мученичких јадиковки и патетичних парабола, подсећања на чисту савест и прљаве руке, па и тврдње да је Чеда узео много пара од исплаћене уцене.

На том нивоу сукоб почиње да се развија без уочљиве мисаоне контроле. Свако говори шта му падне на памет, троши оне речи за које се оцењује да су убитачне. То би могло да значи да су и Мишковићеви и Чедини писци саопштења грдно оманули, и да нису успели да контролишу немерену љутњу својих господара.

Оптужбе су ударале попут мочуга у чобанским тучама, али вајде није било: нико да посустане. Медији имају савршену прилику да на руралним националним обрачунима усред метрополе подигну своје тираже. Не штеде Мишковића, али Чеда је омиљени, проскрибовани негативац. Све што се могло замислити – приписано му је: сви пороци, све издаје, сви највећи мафијашки подухвати, па чак и завера против Ђинђића.

Све велике српске полемике углавном су се одвијале у литератури. Политика је за то време са апетитом јела своју децу. Али, времена се мењају на штету културних расправа. После најтежих јавних оптужби на његов рачун које се уопште могу замислити, Јовановић је пресавио папир и заједно са својом политичком партијом написао кривичну пријаву за "злочиначко удруживање" против Мишковића и многих чланова владе, са премијером на челу.

На тај "утук" има много појединачних утука. Скоро сви који су на Чедином списку прете противтужбама, како би у Палати правде бранили своју част, невиност и непоткупљивост. Јавни одговори неких људи са Чединог списка пуни су неодмерених "морнарских квалификација". А то је само њихов колега из елитне политике, човек са којим су заједно градили "све ово".

Све ово би могло да буде лоше предсказање, атмосфера из које скоро неизбежно долази драматичан расплет. Не верујемо да ће масовна суђења међу српским политичким и привредним кремом довести до легитимне катарзе. Мале су наде да можемо сазнати ко је и када био на мафијашким и тајкунским тајним вечерама, и колико су чврсте везе политичког и реалног подземља.