Подгорица – На реци Морачи биће изграђене електране без превођења воде из Таре, прецизирано је у Стратегији развоја енергетике Црне Горе до 2025. године коју је крајем прошле недеље требало да разматра Влада, али је, из за сада непознатих разлога, седница одложена. Незванично сазнајемо да је до одлагања дошло због све већег притиска и неслагања са стратегијом великог дела стручне јавности и невладиног сектора.

Овим документом предвиђено је да укупне инвестиције за изградњу нових великих електрана износе 839 милиона евра, али се нигде не помиње изградња ХЕ Бока, коју су недавно најавили црногорски медији.

Централе на Морачи требало би да имају укупну снагу од 238,4 мегавата и годишње производе 693,7 милиона киловат-сати, док ће Комарница са 168 мегавата, како је предвиђено, давати 231,8 милиона киловат-часова струје. Уз план да производња у другом блоку ТЕ Пљевља почне 2011. године, предвиђена је и могућност изградње ТЕ Беране, уколико се покаже да би она била економски исплатива.

Улагања у термоелектране процењена су на 274 милиона евра.

Овакву енергетску политику осудио је део стручне јавности и невладин сектор, а директорка Мреже за афирмацију невладиног сектора Вања Ћаловић истиче да би усвајање стратегије развоја енергетике значило победу енергетског лобија "који већ остварује милионске профите, иако међународне организације указују да би њена примена резултирала вишим ценама струје за домаћинства".

"Стратегија је, као и просторни план Црне Горе, листа жеља енергетских лобија, која није заснована на поузданим подацима, већ даје решења занемарујући грађанске и интересе еколошке и туристичке државе Црне Горе", каже Ћаловићева. "Документ који се Влада спрема да усвоји не може се сматрати стратегијом, јер не садржи основне информације неопходне за усвајање одлука."

На Нацрт стратегије примедбе је имала и Европска агенција за реконструкцију, чији су стручњаци констатовали да планирана изградња хидроцентрала може да резултира вишим тарифама за крајње потрошаче у односу на друге.

"Стратегија не садржи анализу будућих износа цена и могућих утицаја различитих сценарија изградње на њихов ниво, тако да буде политички и социјално прихватљив. У том документу се и не помиње социјална политика, нити се дају било какве пројекције начина на који ће се домаћинства, посебно најсиромашнија, заштитити од нових ценовних шокова", оцењено је у Агенцији.

Занимљиво је да се у Стратегији не помиње колико ће се често мењати тарифе за домаћинства, нити колико ће то утицати на платежну моћ грађана, али ни то које ће тарифе одређивати Регулаторна агенција за енергетику, а које тржиште. Не разматра се ни могућност субвенција које се сада дају Комбинату алуминијума и Жељезари као највећим потрошачима, иако се стратегија усваја за период до краја 2025. године, а нижа цена електричне енергије за КАП важи до 2010.

"У Министарству за економски развој су или заборавили да КАП, који троши 44 одсто укупне електричне енергије, постоји, или се његовом власнику на мала врата омогућава продужење субвенција и након истека уговореног рока", наводи Вања Ћаловић.

Она подсећа да би се изградњом хидроелектрана предвиђених стратегијом, струја, уместо Електропривреди, плаћала приватним власницима, и то по вишој цени него до сада, а заузврат би био уништен кањон Мораче и знатно повећан ризик од подрхтавања тла и домино ефекта рушења целог система, у случају пуцања једне од планираних брана.

"Желимо да верујемо да ће се исте снаге које су биле против продаје Термоелектране власнику КАП-а и сада усудити да зауставе усвајање документа чија би реализација могла да има погубне последице, не само по ову, већ и по будуће генерације", констатовала је Ћаловићева.

Директорка МАНС-а тврди да у овој организацији верују да Влада није под потпуном контролом лобија и да "већина њених чланова неће аминовати планове енергетског лобија који већ сада, само по основу продаје електричне енергије Електропривреди, годишње приходује више од 70 милиона евра, на рачун грађана и мале привреде".

Изградњом брана на Морачи био би угрожен и манастир Морача који се налази на левој страни обале ове реке. Наиме, Удружење за заштиту и одбрану овог манастира истиче да би изградњом електрана на Морачи ниво воде био на два метра испод његових темеља.