Све лакша борба против рака

После болести срца и крвних судова, највише људи у свету умире од малигних тумора, а канцер и у Србији из године у годину односи све више живота. Према проценама Светске здравствене организације, данас више од 25 милиона особа живи са раком.Истраживања стручњака америчког Института за истраживање рака и Светскогфонда за истраживање рака показују да би трећина обољења од рака могла бити смањена уколико би људи мање користили у исхрани масти и шећер, више вежбали и смањили гојазност, али и оставили цигарете, јер је трећина обољења од канцера проузрокована пушењем. Управо ово доказује тврдњу научника да се на више од 80 одсто свих малигних болести може утицати спречавањем фактора ризика за појаву обољења. Уколико се код неког, ипак, открије да болује од ове подмукле болести, лекари објашњавају да је њен исход могуће побољшати раним откривањем, терапијом и рехабилитацијом.

Статистика београдског Завода за јавно здравље показује да је број новооболелих особа у престоници повећан за три пута у последњих 10 до 15 година, односно да је 2007. године на сваких 100 Београђана регистровано троје, четворо људи који живе са неким малигним обољењем. Док мушкарци најчешће оболевају од рака плућа, коже, дебелог црева и ректума, простате и мокраћне бешике, код жена је и даље највећи проблем карцином дојке, материце, коже, дебелог црева и плућа.

Др Александра Шарановић, породични лекар из ординације „Етерна”, објашњава да треба радити на превентиви и да, будући да је рак дојке водећи код жена, треба објаснити да је обољење могуће утврдити у раној фази, и то уз помоћ ултразвука, мамографије и магнетне резонанце.

– Ултразвук је суверена метода за преглед малих дојки, а за старије жене које немају више хормонску активност мамографија се предлаже једном годишње, после 40. године. Магнетна резонанца се ради уколико се посумња да постоји нека промена на дојци – истакла је др Шарановић.

Она наглашава да постоји наследно оптерећење за настанак карцинома дојке, и то код оних жена чије су мајке, баке, сестре, тетке оболеле. Такве жене би требало да ураде такозвани генетски скрининг, који се може обавити у Институту за онкологију.

– Код млађих жена се ради уграђивање протеза после радикалних операција тумора дојке. То је веома значајно за жене. Али, да до тога не би дошло неопходно је да свака дама обавља самопреглед дојки. Права ствар је да се у средњим школама у оквиру неког предмета уведе здравствено васпитање. Наше искуство говори да су деца за то заинтересована, јер кад год смо држали неко предавање, ученици су постављали мноштво питања – сматра др Шарановић.

Да би се смањио ризик од појаве рака, постоји неколико савета које препоручују стручњаци. Ту је пре свега обезбеђивање што више стаза за пешаке и бициклисте које би омогућиле бављење физичким активностима, одређивање повољнијих ценаквалитетних намирница и већи избор здраве хране, забрањивање реклама за слатка пића и нездраву храну која се налази у околини школа.Одлична превентивна мера је да се људи не излажу превише сунчевим зрацима и „набацивању боје” у соларијуму, јер већа количина ултравиолетних зрака може и те како да буде штетна по кожу. У исхрани треба избегавати бели шећер, белу со и бело брашно, као и храну припреману са много конзерванса и намирнице које су пуне хербицида, користити жути шећер, морску со и интегрално брашно.Треба јести што више зеленог поврћа, смањити количину меса, а повећатиунос интегралних житарица.