Прва псећа царина у Кини

Два лабрадора у униформама и кожним ципелама постала су прва псећа патрола задужена за потрагу за дрогом у авионима који слећу у Пекинг, јавили су ових дана кинески медији. Ови пси су обучени да проналазе дрогу у пртљагу и одећи путника, захваљујући најоштријем њуху у псећем свету.

Лабрадори имају способност да осете мирис дроге са 100 одсто поузданости, тврди Јан Хајћун, директор пекиншке канцеларије за царину и борбу против кријумчарења. „Лабрадори су кротки и пријатељски настројени према људима, а њихово чуло мириса је изузетно поуздано”, додао је Јан.

Идејни творци овог пројекта предвиђају да, ако пас нањуши дрогу, путник може бити заустављен пре него што напусти аеродромску зграду. Специјално обучени лабрадори досад су помогли пекиншким цариницима да одузму 70 килограма дроге, а више од 200 паса у униформама дресираних за проналажење експлозива учествовало је прошлог лета у обезбеђивању Пекинга током Олимпијаде.

Забринуте због све већег броја паса, који у својству кућних љубимаца полако окупирају кинеску престоницу, власти Пекинга, подсећа овим поводом „Чајна дејли”, пре неколико година су забраниле држање паса виших од 35 центиметара. „Због предострожности”, гласило је образложење. Забрана не важи за службене псе, али су је на листи недозвољених чак 41 раса.

Држање паса по кућама у Кини донедавно је било права реткост. Данас све више Пекинжана одлучује да им пас буде најбољи пријатељ. Један од разлога за то јесте и велики број усамљених становника кинеске престонице, који утеху налазе управо у друштву кућног љубимца.

Да би обесхрабриле људе да држе псе, пекиншке власти су увеле и плаћање доприноса у висини неколико месечних плата приликом пријављивања љубимца. Ипак, то није било баш ефикасно јер су власници избегавали да пријаве своје „најбоље пријатеље”. Поред тога, према пекиншком пропису, забрањено је да једна породица има више од једног пса.

Љубитељи паса у кинеској престоници су револтирани а, насупрот њима, није занемарљив ни број оних који сматрају да би у Пекингу држање паса, без обзира на пасмину, требало да буде у потпуности забрањено.

Присталице те идеје као разлог углавном наводе податак да у Пекингу (15 милиона становника) нема довољно животног простора ни за људе, а кучићи својим присуством то само још више погоршавају. Процењује се да у Пекингу данас лаје и завија „најмање милион паса, од којих више од пола милиона није регистровано”.

Један од разлога за то јесте и велики број отпуштених или прерано пензионисаних радника, који утеху налазе управо у друштву кућног љубимца, најчешће пекинезера.

Пекинезери су некад били искључиво кинески дворски пси. У царској Кини сматрани су светим створењима о чијој нези су се бринули евнуси и конкубине из Забрањеног града. Први пекинезери стигли су у Европу 1860. године, када су их Енглези отели из опљачкане царске палате у Пекингу.

Минијатурни пси, много мањи од пекинезера, недавно су постали и заштитни знак новопечених кинеских богаташа, а у доба Културне револуције били су изопштени као обележје буржујске декаденције.

Данас за тим „бонсаи псима” влада помама, наравно када је реч о добростојећим Кинезима, а посебно у Пекингу и Шангају. Ту је своју шансу недавно видела извесна Сјао Ши која је створила практично нову пасмину – „орхидеје из Пекинга”.

Ова псећа варијанта орхидеје ни кад одрасте не прелази висину од 20 центиметара и тежину од 700 грама (лакши су чак и од мексичке чиваве). Углавном размажено кевћу и ленчаре по становима. И не пада им напамет да њушкају по Пекиншком аеродрому.