Песимизам са покрићем

Исход данашњих председничких и локалних изборау Македонији умногоме ће дефинисати и један изражени страх – од кризе. Истраживање македонског јавног мњења,које је спровео Међународни републикански институт (ИРИ),усред изборне кампање показало је да у последњих шест месеци две трећине грађана Македоније страхује највише од економских неприлика у 2009, плашећи седа би Македонија могла бити једна од снажније погођених земаља планетарном кризом.

Сурове бројке потврђују да страх у народу никад није умишљен. Ако ни због чега другог,оно због тога што јеМакедонија,са око два милиона становника,у кризу ушласа 310.000незапослених, а то значи даје сваки трећи Македонац,који би могао да ради,незапослен и што је земљу, већ с јесени,док кризу нико још званично није ни признавао,запљуснуо први талас отпуштања 3.200 људи, не рачунајући оне који су на принудним одморима. На удару су се први нашли запослени у металуршким комбинатима, попут Фенија и Симака и текстилним компанијама, којих је у Македонији више него у другим земљама региона, али и обућари, рудари. Кластер текстила је одмах упозорио на неизвесну судбину око 40.000 радника. Убитољској конфекцији Мокел у једном дану је отпуштено 350 радника – 160 их једобило отказ, аостали супослати на принудни одмор. Синдикат је израчунао да је стопа незапослености почетком ове године повећана са 33,3 на 40 одсто. Нису се усрећили, међутим, ни они који раде: просечна плата је око 240 евра и Македонци су на зачељу листе по нивоу животног стандарда у региону.

Уз повећање незапослености кризаје донела и лошијиспољнотрговински учинак ипродубила хроничан проблем македонскогдефицита: опали су и извоз и увоз, размена са иностранством у јануару била је за трећину мања него у истом месецу прошле године, адефицит је порастао на 200 милиона долара.Главни изазов за Народну банку Македоније (као и за српке монетарне власти) иове године биће дефицит текућих трансакција, који је у 2008. био 15 одсто БДП-а(1,209 милијардидолара). Пад тражње на европском тржишту игрчка блокадаусловили суда Македонијапажљиво осматра и бринедаСрбију као једног од највећих спољнотрговинских партнера не задеси већа рецесија, а саАлбанијом већ правидоговоре о заједничком економскомтржиштуукидањем међусобних царинских дажбина од маја 2009. године, што је почетком марта званично обелоданио и македонски министар економије Фатмир Бесим на пословном форуму у Тирани.

Док јемакедонски денар стабилан (плива,а много немрда),штампа лицитира час сапреласкомна евро час садевалвацијом, и гувернер Гошев и влада те могућностиодбацују, тврдећида девизних резерви има довољно за интервенције на тржишту и одбрану домаће валуте. (Цена се до сада мери бројком од 53 милиона евра, за колико су са 1,7 милијарди евра достигнутих прошле године.) Страх да се то,ипак,не догоди, у јануару је повећао тражњу за девизама за 50 одсто, смањиоштедњу у денарима и нешто повећао у еврима.

Централне власти уверавају да ликвидност банкарског сектора са 14 страних банака није угрожена иобећавају стабилан денар и цене (инфлацијуу оквирима пројектоване нанајвише 3,5 одсто), уз, истина,више тешкоћа да добију кредите, чак и преко кредитних картица, којих се, за разлику од Хрвата,Македонци не одричу. Међутим, кад су све сабрале међународнеагенције смањиле су кредитни рејтинг македонске економије: „Стандард и Пурс”са БББ+ на БББ, што је мало изнад нивоанајризичније дестинација за инвестиције, а „Фич рејтингс” са позитивног на стабилни.

Прилив страних директних инвестиција,који је у 2008.нарастао на девет одсто македонскогБДП-а са три процента у претходној години, биће,извесно је,утањен. Финансијскакриза, али и домаће бирократске баријеревећ су блокирале све значајније иностране инвестиције најављене у Македонији: од улагања су одустали или их одложили и француска компанија за производњу ауто-делова „Монтипе” и Израелци који су већ купили локацију за изградњу савременог насеља надомак Скопља и турска компанија „Тав” која је планирала да уложи више од 200 милиона евра умодернизацијускопског и охридског аеродрома, односно изградњу авио-пристаништа за карго превоз код Штипа.

Македонскуинвестициону климу оптерећују и политички проблеми, етнички сукоби са домаћим Албанцима, али и стално тињајући рат са Грцима око имена који је недавно довео до тога да Европска комисија одустане од изградње дела Коридора 10 кроз Македонију. Одлуку владе да део аутопута који треба да повеже Београд са Атином, преко Скопља, назове „Александар Македонски”, Грчка која је требало да буде финансијер са 50 милиона евра доживела је као провокацију, извршила је притисак на Брисел да одустане од финансирања пројекта за који је из европских фондова било обезбеђено 27 милиона евра, па ће БЈР Македонија морати да тражи друге изворе за финансирање изградње Коридора 10 кроз своју територију. Међутим, то би могло да угрози и српске планове о повезивању Београда са Атином аутопутем.

Уз критике аналитичара да је прво требало да се позабави финансијским па реалним сектором, иако одбија да гласно и јавно призна улазак у рецесију, македонска влада је, ипак, почетком јануара најавила десет превентивних антикризних меравредних око 330 милиона евра заснованих на смањењу пореза и отписудугова привреди.Власти су сеодлучиле да наплаћују порезе на капиталну добит само за дивиденде, да смање тарифе на материјал који увози македонска индустрија,отпишу неплаћени допринос компанија за здравствено осигурање у року од четири године,под условом да постану уредне платише пореза, опросте порез на казнене камате за неплаћене порезе на приход компанија, капиталну добит, порез на додату вредност, порез на имовину и пензијски допринос. На три године су замрзнути дугови за компаније које су заостале у плаћању пензијског доприноса. Смањени су порези пољопривредницима и потпуно укинутиза оне који зарађују мање од 5.000 евра годишње...

Народна банка Македоније,у свом најновијем извештају,у фебруару је прогнозирала да ће раст бруто домаћег производа (БДП) у првом тромесечју ове године бити самоједан одсто. Иако економисти сматрају да ће годишњи збир бити испод нуле, нико од званичника и не помиње и званично кориговање наниже првобитно процењене стопе раста од 4,5 процената.Из Министарства финансија на суморне прогнозе експерата одговарају да ће држава предузети потребне мере и разматрати –по потреби и питање ребаланса овогодишњег буџета тешког 2,6 милијарди евра, 10 одсто већег од прошлогодишњег, са буџетским дефицитом подигнутим на 2,8 одсто БДП-а. Док избори не прођу, рупе се крпе издавањем државних обвезница.

А штедња? На њу је влада приморала једино одлазећег председника Бранка Црвенковског, драстично му смањујући трошкове још у изворном буџету.

В. Ј.