Pesimizam sa pokrićem

Ishod današnjih predsedničkih i lokalnih izborau Makedoniji umnogome će definisati i jedan izraženi strah – od krize. Istraživanje makedonskog javnog mnjenja,koje je sproveo Međunarodni republikanski institut (IRI),usred izborne kampanje pokazalo je da u poslednjih šest meseci dve trećine građana Makedonije strahuje najviše od ekonomskih neprilika u 2009, plašeći seda bi Makedonija mogla biti jedna od snažnije pogođenih zemalja planetarnom krizom.

Surove brojke potvrđuju da strah u narodu nikad nije umišljen. Ako ni zbog čega drugog,ono zbog toga što jeMakedonija,sa oko dva miliona stanovnika,u krizu ušlasa 310.000nezaposlenih, a to znači daje svaki treći Makedonac,koji bi mogao da radi,nezaposlen i što je zemlju, već s jeseni,dok krizu niko još zvanično nije ni priznavao,zapljusnuo prvi talas otpuštanja 3.200 ljudi, ne računajući one koji su na prinudnim odmorima. Na udaru su se prvi našli zaposleni u metalurškim kombinatima, poput Fenija i Simaka i tekstilnim kompanijama, kojih je u Makedoniji više nego u drugim zemljama regiona, ali i obućari, rudari. Klaster tekstila je odmah upozorio na neizvesnu sudbinu oko 40.000 radnika. Ubitoljskoj konfekciji Mokel u jednom danu je otpušteno 350 radnika – 160 ih jedobilo otkaz, aostali suposlati na prinudni odmor. Sindikat je izračunao da je stopa nezaposlenosti početkom ove godine povećana sa 33,3 na 40 odsto. Nisu se usrećili, međutim, ni oni koji rade: prosečna plata je oko 240 evra i Makedonci su na začelju liste po nivou životnog standarda u regionu.

Uz povećanje nezaposlenosti krizaje donela i lošijispoljnotrgovinski učinak iprodubila hroničan problem makedonskogdeficita: opali su i izvoz i uvoz, razmena sa inostranstvom u januaru bila je za trećinu manja nego u istom mesecu prošle godine, adeficit je porastao na 200 miliona dolara.Glavni izazov za Narodnu banku Makedonije (kao i za srpke monetarne vlasti) iove godine biće deficit tekućih transakcija, koji je u 2008. bio 15 odsto BDP-a(1,209 milijardidolara). Pad tražnje na evropskom tržištu igrčka blokadauslovili suda Makedonijapažljivo osmatra i brinedaSrbiju kao jednog od najvećih spoljnotrgovinskih partnera ne zadesi veća recesija, a saAlbanijom već pravidogovore o zajedničkom ekonomskomtržištuukidanjem međusobnih carinskih dažbina od maja 2009. godine, što je početkom marta zvanično obelodanio i makedonski ministar ekonomije Fatmir Besim na poslovnom forumu u Tirani.

Dok jemakedonski denar stabilan (pliva,a mnogo nemrda),štampa licitira čas saprelaskomna evro čas sadevalvacijom, i guverner Gošev i vlada te mogućnostiodbacuju, tvrdećida deviznih rezervi ima dovoljno za intervencije na tržištu i odbranu domaće valute. (Cena se do sada meri brojkom od 53 miliona evra, za koliko su sa 1,7 milijardi evra dostignutih prošle godine.) Strah da se to,ipak,ne dogodi, u januaru je povećao tražnju za devizama za 50 odsto, smanjioštednju u denarima i nešto povećao u evrima.

Centralne vlasti uveravaju da likvidnost bankarskog sektora sa 14 stranih banaka nije ugrožena iobećavaju stabilan denar i cene (inflacijuu okvirima projektovane nanajviše 3,5 odsto), uz, istina,više teškoća da dobiju kredite, čak i preko kreditnih kartica, kojih se, za razliku od Hrvata,Makedonci ne odriču. Međutim, kad su sve sabrale međunarodneagencije smanjile su kreditni rejting makedonske ekonomije: „Standard i Purs”sa BBB+ na BBB, što je malo iznad nivoanajrizičnije destinacija za investicije, a „Fič rejtings” sa pozitivnog na stabilni.

Priliv stranih direktnih investicija,koji je u 2008.narastao na devet odsto makedonskogBDP-a sa tri procenta u prethodnoj godini, biće,izvesno je,utanjen. Finansijskakriza, ali i domaće birokratske barijereveć su blokirale sve značajnije inostrane investicije najavljene u Makedoniji: od ulaganja su odustali ili ih odložili i francuska kompanija za proizvodnju auto-delova „Montipe” i Izraelci koji su već kupili lokaciju za izgradnju savremenog naselja nadomak Skoplja i turska kompanija „Tav” koja je planirala da uloži više od 200 miliona evra umodernizacijuskopskog i ohridskog aerodroma, odnosno izgradnju avio-pristaništa za kargo prevoz kod Štipa.

Makedonskuinvesticionu klimu opterećuju i politički problemi, etnički sukobi sa domaćim Albancima, ali i stalno tinjajući rat sa Grcima oko imena koji je nedavno doveo do toga da Evropska komisija odustane od izgradnje dela Koridora 10 kroz Makedoniju. Odluku vlade da deo autoputa koji treba da poveže Beograd sa Atinom, preko Skoplja, nazove „Aleksandar Makedonski”, Grčka koja je trebalo da bude finansijer sa 50 miliona evra doživela je kao provokaciju, izvršila je pritisak na Brisel da odustane od finansiranja projekta za koji je iz evropskih fondova bilo obezbeđeno 27 miliona evra, pa će BJR Makedonija morati da traži druge izvore za finansiranje izgradnje Koridora 10 kroz svoju teritoriju. Međutim, to bi moglo da ugrozi i srpske planove o povezivanju Beograda sa Atinom autoputem.

Uz kritike analitičara da je prvo trebalo da se pozabavi finansijskim pa realnim sektorom, iako odbija da glasno i javno prizna ulazak u recesiju, makedonska vlada je, ipak, početkom januara najavila deset preventivnih antikriznih meravrednih oko 330 miliona evra zasnovanih na smanjenju poreza i otpisudugova privredi.Vlasti su seodlučile da naplaćuju poreze na kapitalnu dobit samo za dividende, da smanje tarife na materijal koji uvozi makedonska industrija,otpišu neplaćeni doprinos kompanija za zdravstveno osiguranje u roku od četiri godine,pod uslovom da postanu uredne platiše poreza, oproste porez na kaznene kamate za neplaćene poreze na prihod kompanija, kapitalnu dobit, porez na dodatu vrednost, porez na imovinu i penzijski doprinos. Na tri godine su zamrznuti dugovi za kompanije koje su zaostale u plaćanju penzijskog doprinosa. Smanjeni su porezi poljoprivrednicima i potpuno ukinutiza one koji zarađuju manje od 5.000 evra godišnje...

Narodna banka Makedonije,u svom najnovijem izveštaju,u februaru je prognozirala da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom tromesečju ove godine biti samojedan odsto. Iako ekonomisti smatraju da će godišnji zbir biti ispod nule, niko od zvaničnika i ne pominje i zvanično korigovanje naniže prvobitno procenjene stope rasta od 4,5 procenata.Iz Ministarstva finansija na sumorne prognoze eksperata odgovaraju da će država preduzeti potrebne mere i razmatrati –po potrebi i pitanje rebalansa ovogodišnjeg budžeta teškog 2,6 milijardi evra, 10 odsto većeg od prošlogodišnjeg, sa budžetskim deficitom podignutim na 2,8 odsto BDP-a. Dok izbori ne prođu, rupe se krpe izdavanjem državnih obveznica.

A štednja? Na nju je vlada primorala jedino odlazećeg predsednika Branka Crvenkovskog, drastično mu smanjujući troškove još u izvornom budžetu.

V. J.