Штедња у раљама синдиката

Влада премијера Иве Санадера ових дана је на пакленим мукама – пред трећим кругом смањења државних трошкова у последња три-четири месеца и под још жешћим притиском социјалних партнера, посебно синдиката, јаких као нигде у региону. И то не баш у згодном тренутку надомак мајских, локалних избора.

Хрватска влада је, подсетимо, прво у децембру пред првим налетом кризе својим амандманима свој предлог државног „прорачуна” скратила за 2,3 милијарде на 127 милијарди куна расхода (по садашњем курсу евро је 7,45 куна, које су, иначе, уз добру одбрану, за два месеца ове године депресирале за 1,3 одсто). Потом, током фебруара је најпре у својим редовима маркирала ставке за уштеду 2,083 милијарде куна (281 милион евра) и одмах позвала министарства да скину још 1,5 милијарди на текућим трошковима, али и инвестиционим пројектима, а јавна предузећа да уштеде бар две милијарде куна. Да држава овог пролећа уштеди укупно бар 5,5 милијарди куна или око 800 милиона евра.

Досадашње кресање издатака по министарствима (за 10 одсто смањене плате државних званичника, уштеде на репрезентацији, возном парку, вероватно и на затварању седам конзуларних представника и смањењу службеника у дипломатији ...) тек је, како су најавили из владе први и недовољан корак за одржив буџет.

Стога је, упркос синдикалном противљењу и претњама „више од обичног штрајка”, оправдана бојазан запослених у јавном сектору, али и пензионера, о чијим правима ће се тек позабавити посебна радна група, да их у овом таласу неће мимоићи рестрикције у виду смањења примања из државних каса.

Јер изворни буџет је кројен на темељу пројектованог двопроцентног привредног раста, а ребаланс ће бити грађен на очекиваном паду БДП за два одсто. То би значило повратак привреде две године уназад – у 2007. и девет милијарди куна (1,2 милијарде евра) мање у државним касама. Усвајањем ребаланса и кориговањем основних макроиндикатора већ до краја овог месеца, Хрватска ће практично бити прва земља западног Балкана која ће и званично на папиру, у бројкама, признати кризу. Истина, ово би, не крије министар финансија Иван Шукер, могао бити само први овогодишњи ребаланс, следећи би, ако туристичка сезона подбаци, могао уследити већ на јесен. Да ли ће се буџет у септембру поново мењати зависи и од ефеката пакета 10 антирецесионих мера, представљених крајем фебруара, од којих је прва тачка управо буџетски ребаланс.

Јесен би, у случају песимистичког сценарија, упркос избегавању Хрватске да поново стави ММФ-ову капу, можда донела захтев и за нови аранжман.

За сада, притиснута највећим спољњим дугом у региону (његово учешће у БДП-у, рачунају ли се и привреда и држава, пење се ка 90 одсто, а према Ландесмановом институту у Бечу, учешће хрватског државног дуга у БДП је највеће у југоисточној Европи – 54,5 одсто) и доспећем обвезница трезора које треба репрограмирати, Хрватска се (за разлику од Србије која ће се комерцијално задуживати, док не стигну европске паре) одлучила на издавање еврообвезница за покриће рупе у државној каси.

Да би растеретила привреду, чија је индустријска производња у јануару доживела рекордан годишњи пад у последњих 15 година – 14,1 одсто, антирецесиони програм, који неки сматрају више стабилизационим, предвиђа смањење непореских дажбина на републичком и локалном нивоу, а да би осигурала ликвидност јавних предузећа, па и, са њима повезаног, приватног сектора, рокови плаћања јавних предузећа скратиће се до 60 дана. Уз то, државне компаније ће морати да уштеде бар поменуте две милијарде куна, да не повећавају број запослених и да менаџерске плате вежу за резултате рада.

Државна помоћ ускладиће се системом ЕУ, уз повећање максимума који једна фирма може добити без сагласности Агенције за заштиту конкуренције на 500.000 евра, али и усмеравањем те подршке пре свега ка малом и средњем предузетништву. Да би се ојачала финансијска позиција Хрватске банке за обнову и развој, са међународним финансијским институцијама се разговара о додатних 400 милиона евра ради подршке извозницима, туризму, пољопривреди, малим и средњим предузетницима, са коначним циљем и ублажавања проблема у платном билансу. У пакету су и мере за јачање туристичке привреде пред сезону, подстицање директних инвестиција, али и тржишта некретнина, попут, већ виђених у Србији, као што су субвенционисане каматне стопе при куповини првог стана.

Влада је банкаре позвала да смање камате за стамбене кредите, а грађевинске фирме да оборе цене непродатих 13.000 станова….

У програму који је изазвао, уз гнев синдиката, крајње опречне реакције економиста и привредника – од похвала да ће то бити значајна подршка привреди до покуда да је реч о чистој пропаганди и да ће тек ребаланс бити прави тест стварних намера владе да смањи јавну потрошњу – најављене су и социјалне мере. Утолико значајније, кад Државни завод за запошљавање региструје повећање стопе незапослености на 26,5 одсто и податак да је од септембра до фебруара у евиденцију незапослених уписано још 133.350 имена, када 63 одсто послодаваца најављује да ће смањити број радника, кад дневно 150, а недељно 750 запослених изгуби посао и кад се процењује да ће до краја године та невоља задесити чак 50.000 људи у прерађивачкој индустрији. И кад све анкете указују да грађани Хрватске, који су иначе протеклих година имали највећа просечна примања у региону, већа и од Бугара и Румуна, све мање купују и све више штеде, одричући се и животних намирница и живота на кредитне картице. Свега помало, сем телефонирања.

Можда ће и ако влада уведе, о чему се размишља, како увелико пишу хрватски медији, таксу на мобилне позиве и СМС поруке, себи ускратити и то задовољство или потребу. Тек за сада из владе тврде да повећања ПДВ-а неће бити, али сигурно ни смањења како је то, уз кресање државних трошкова за чак 20 одсто, недавно предлагао бивши премијер бивше Југославије, садашњи хрватски пензионер Анте Марковић.