Štednja u raljama sindikata

Vlada premijera Ive Sanadera ovih dana je na paklenim mukama – pred trećim krugom smanjenja državnih troškova u poslednja tri-četiri meseca i pod još žešćim pritiskom socijalnih partnera, posebno sindikata, jakih kao nigde u regionu. I to ne baš u zgodnom trenutku nadomak majskih, lokalnih izbora.

Hrvatska vlada je, podsetimo, prvo u decembru pred prvim naletom krize svojim amandmanima svoj predlog državnog „proračuna” skratila za 2,3 milijarde na 127 milijardi kuna rashoda (po sadašnjem kursu evro je 7,45 kuna, koje su, inače, uz dobru odbranu, za dva meseca ove godine depresirale za 1,3 odsto). Potom, tokom februara je najpre u svojim redovima markirala stavke za uštedu 2,083 milijarde kuna (281 milion evra) i odmah pozvala ministarstva da skinu još 1,5 milijardi na tekućim troškovima, ali i investicionim projektima, a javna preduzeća da uštede bar dve milijarde kuna. Da država ovog proleća uštedi ukupno bar 5,5 milijardi kuna ili oko 800 miliona evra.

Dosadašnje kresanje izdataka po ministarstvima (za 10 odsto smanjene plate državnih zvaničnika, uštede na reprezentaciji, voznom parku, verovatno i na zatvaranju sedam konzularnih predstavnika i smanjenju službenika u diplomatiji ...) tek je, kako su najavili iz vlade prvi i nedovoljan korak za održiv budžet.

Stoga je, uprkos sindikalnom protivljenju i pretnjama „više od običnog štrajka”, opravdana bojazan zaposlenih u javnom sektoru, ali i penzionera, o čijim pravima će se tek pozabaviti posebna radna grupa, da ih u ovom talasu neće mimoići restrikcije u vidu smanjenja primanja iz državnih kasa.

Jer izvorni budžet je krojen na temelju projektovanog dvoprocentnog privrednog rasta, a rebalans će biti građen na očekivanom padu BDP za dva odsto. To bi značilo povratak privrede dve godine unazad – u 2007. i devet milijardi kuna (1,2 milijarde evra) manje u državnim kasama. Usvajanjem rebalansa i korigovanjem osnovnih makroindikatora već do kraja ovog meseca, Hrvatska će praktično biti prva zemlja zapadnog Balkana koja će i zvanično na papiru, u brojkama, priznati krizu. Istina, ovo bi, ne krije ministar finansija Ivan Šuker, mogao biti samo prvi ovogodišnji rebalans, sledeći bi, ako turistička sezona podbaci, mogao uslediti već na jesen. Da li će se budžet u septembru ponovo menjati zavisi i od efekata paketa 10 antirecesionih mera, predstavljenih krajem februara, od kojih je prva tačka upravo budžetski rebalans.

Jesen bi, u slučaju pesimističkog scenarija, uprkos izbegavanju Hrvatske da ponovo stavi MMF-ovu kapu, možda donela zahtev i za novi aranžman.

Za sada, pritisnuta najvećim spoljnjim dugom u regionu (njegovo učešće u BDP-u, računaju li se i privreda i država, penje se ka 90 odsto, a prema Landesmanovom institutu u Beču, učešće hrvatskog državnog duga u BDP je najveće u jugoistočnoj Evropi – 54,5 odsto) i dospećem obveznica trezora koje treba reprogramirati, Hrvatska se (za razliku od Srbije koja će se komercijalno zaduživati, dok ne stignu evropske pare) odlučila na izdavanje evroobveznica za pokriće rupe u državnoj kasi.

Da bi rasteretila privredu, čija je industrijska proizvodnja u januaru doživela rekordan godišnji pad u poslednjih 15 godina – 14,1 odsto, antirecesioni program, koji neki smatraju više stabilizacionim, predviđa smanjenje neporeskih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, a da bi osigurala likvidnost javnih preduzeća, pa i, sa njima povezanog, privatnog sektora, rokovi plaćanja javnih preduzeća skratiće se do 60 dana. Uz to, državne kompanije će morati da uštede bar pomenute dve milijarde kuna, da ne povećavaju broj zaposlenih i da menadžerske plate vežu za rezultate rada.

Državna pomoć uskladiće se sistemom EU, uz povećanje maksimuma koji jedna firma može dobiti bez saglasnosti Agencije za zaštitu konkurencije na 500.000 evra, ali i usmeravanjem te podrške pre svega ka malom i srednjem preduzetništvu. Da bi se ojačala finansijska pozicija Hrvatske banke za obnovu i razvoj, sa međunarodnim finansijskim institucijama se razgovara o dodatnih 400 miliona evra radi podrške izvoznicima, turizmu, poljoprivredi, malim i srednjim preduzetnicima, sa konačnim ciljem i ublažavanja problema u platnom bilansu. U paketu su i mere za jačanje turističke privrede pred sezonu, podsticanje direktnih investicija, ali i tržišta nekretnina, poput, već viđenih u Srbiji, kao što su subvencionisane kamatne stope pri kupovini prvog stana.

Vlada je bankare pozvala da smanje kamate za stambene kredite, a građevinske firme da obore cene neprodatih 13.000 stanova….

U programu koji je izazvao, uz gnev sindikata, krajnje oprečne reakcije ekonomista i privrednika – od pohvala da će to biti značajna podrška privredi do pokuda da je reč o čistoj propagandi i da će tek rebalans biti pravi test stvarnih namera vlade da smanji javnu potrošnju – najavljene su i socijalne mere. Utoliko značajnije, kad Državni zavod za zapošljavanje registruje povećanje stope nezaposlenosti na 26,5 odsto i podatak da je od septembra do februara u evidenciju nezaposlenih upisano još 133.350 imena, kada 63 odsto poslodavaca najavljuje da će smanjiti broj radnika, kad dnevno 150, a nedeljno 750 zaposlenih izgubi posao i kad se procenjuje da će do kraja godine ta nevolja zadesiti čak 50.000 ljudi u prerađivačkoj industriji. I kad sve ankete ukazuju da građani Hrvatske, koji su inače proteklih godina imali najveća prosečna primanja u regionu, veća i od Bugara i Rumuna, sve manje kupuju i sve više štede, odričući se i životnih namirnica i života na kreditne kartice. Svega pomalo, sem telefoniranja.

Možda će i ako vlada uvede, o čemu se razmišlja, kako uveliko pišu hrvatski mediji, taksu na mobilne pozive i SMS poruke, sebi uskratiti i to zadovoljstvo ili potrebu. Tek za sada iz vlade tvrde da povećanja PDV-a neće biti, ali sigurno ni smanjenja kako je to, uz kresanje državnih troškova za čak 20 odsto, nedavno predlagao bivši premijer bivše Jugoslavije, sadašnji hrvatski penzioner Ante Marković.