Губитак НИС-а 190 милиона долара

Нафтна индустрија Србије само у четвртом кварталу 2008. године забележила је губитак од око 190 милиона долара. По основу пада вредности динара у односу на долар компанија је регистровала минус од око 100 милиона долара. А као главни разлог за пословање с губитком наводи се то што се нафта куповала у доларима, а 90 одсто прихода од продаје деривата наплаћивало у динарима.

Вредност долара јелане, кажу у НИС-у, увећана 17,1 одсто – са 53,7 на 70 динара, а евра 11,8 процената. Цене горива су сходно важећој уредби мењане 2008. године 19 пута, при чему циклус производње траје 120 дана.

Шта се, међутим, стварно догодило у пословању НИС-а за последња два квартала 2008. године?И како се истопила добит од 2,3 милијарде динара, колико српска страна у Управном одбору НИС-а тврди да је зарађено.

Очекује се да ову дилему најкасније до 30. јуна разреши ревизорски извештај КПМГ-а, кажу у НИС-у.

Иван Николић, сарадник „Макроекономских анализа и трендова”, билтена Економског института у Београду, каже за „Политику” да је драстичан пад цене сирове нафте на светској берзи са 150 на 40 долара за барел могао довести до губитака НИС-а само уколико су се на залихама нашле велике количине нафте набављане по високим, а да су онда, због наглог појевтињења црног злата, деривати на пумпама продавани по знатно нижим ценама.

Не могу се, каже Николић, кривити ни само они који су куповали веће количине нафте по цени од 130 или 140 долара, јер су се прибојавали прогноза светских аналитичара о скоку барела од 200 па и 250 долара до краја 2008. године. Питање је, међутим, да ли је и како тако висока цена „пеглана” каснијим, много јевтинијим набавкама.

Србија има уредбу о формирању цена деривата у малопродаји. Тешко је поверовати да је држава радила у корист сопствене штете па је у трећем и четвртом кварталу, када је пала цена барела, продавала гориво на пумпама по много нижој цени него што је плаћала сировину.

Тако нешто морао је да уочи и сам тадашњи менаџмент, па и чланови УО. Они су и пре истека трећег, а поготово четвртог квартала морали свом „газди” – држави да сигнализирају да фирма срља у губитке.

Упитан да ли је отпис потраживања великим јавним предузећима– дужницима НИС-а могао да доведе до различитих завршних рачуна, Николић каже да ту треба проверити методологију састављања финансијских извештаја, те да је добро што ће ревизор рећи своју независну и непристрасну реч.

Вук Ђоковић, државни секретар у Министарству финансија, није желео да даје оцене о прошлогодишњем пословању НИС-а пре него што ревизор изађе са својим извештајем. Он, међутим, каже да светска економска криза не може бити једини разлог за лоше пословне резултате компаније.

Председник Управног одбора Нафта а. д. Небојша Атанацковић истиче да је књиговодствени систем у Србији такав да се лако могу приказати губици или профит у пословању компаније, а да то не одговара реалном стању ствари.

Закон о рачуноводству је веома лоше урађен и омогућава разноразне гимнастике са завршним рачуном. Онај ко жели, рецимо, да избегне плаћање пореза има могућност да прикаже своје пословне резултате као веома неуспешне без икаквих последица.

Међутим, у таквим случајевима, који укључују независног ревизора и коришћење међународних стандарда за извештавање, могуће је створити реалну слику ситуације у компанији.

У НИС-у додају да је и поред различитих завршних рачуна компанија измирила све своје обавезе према држави и по основу пореских обавеза за 2008. у буџет уплатила више од 50,9 милиона динара. Од пореза на зараде у НИС-у, у државну касу се слило још око 587 милиона динара.