Студентска листа поново код Марте Кос
БЕОГРАД – Представници Студентске листе, која је на парламентарним изборима 25. октобра освојила апсолутну већину, данас би требало да одрже нови састанак са европском комесарком за проширење Мартом Кос, само 24 часа пре конститутивне седнице Народне скупштине Србије. Други сусрет у размаку од две недеље поново је у средиште пажње ставио питање политичког легитимитета и одговорности људи који у међународним разговорима наступају као представници изборног победника, иако Студентска листа још није јавно представила јасну структуру руководства и начин доношења одлука.
Према објављеним информацијама, са Мартом Кос разговараће Јована Павловић, Ана-Марија Радосављевић, Ана Димитријевић и Александар Бауцал. На претходном састанку, одржаном 2. новембра, уместо Бауцала учествовао је Дејан Шошкић, док су остале три учеснице биле у истом саставу.
Управо овакав континуитет разговора са једном од најважнијих представница Европске комисије додатно наглашава потребу да јавност добије прецизно објашњење ко је именовао чланове делегације, коме они подносе извештаје и на основу којих политичких одлука износе ставове о будућности Србије.
Посебно је значајно што се не ради о протоколарним сусретима без политичке тежине. Европска комесарка за проширење непосредно учествује у обликовању политике Европске уније према државама кандидатима, а разговори са представницима политичке организације која ће имати 140 народних посланика неминовно добијају значај који превазилази уобичајене контакте са политичким странкама и покретима.
Сама чињеница да Студентска листа разговара са европским званичницима није спорна. Напротив, међународна комуникација представља саставни део политичке одговорности сваке организације која претендује да управља државом. Међутим, политичка транспарентност подразумева да грађани знају ко их представља, шта је предмет разговора и какве обавезе, уколико их има, политички представници преузимају.
О томе је посебно важно говорити када су предмет контаката питања европских интеграција, спољнополитичког усмеравања Србије и односа према региону, укључујући и Косово и Метохију.
На претходном сусрету, према објављеним информацијама, представници Студентске листе говорили су о обнови владавине права, демократским институцијама и европској перспективи Србије. Европска комисија тада није желела да потврди идентитет учесника, а у извештајима о разговорима наведено је да Студентска листа још није јасно дефинисала сопствено руководство нити планове за формирање владе.
Таква организациона недореченост има посебну политичку тежину после избора. Док се у Србији још очекује институционално конституисање нове парламентарне већине, у Бриселу се већ одвијају разговори са људима чије место у будућој структури власти није јавно утврђено.
О потреби да се разјасни ко представља Студентску листу говорио је и председник Странке слободе и правде Драган Ђилас, који је претходних дана критиковао недостатак информација о првом сусрету са Мартом Кос.
„Најнормалније је да листа која је убедљиво победила на изборима разговара са Мартом Кос”, поручио је Ђилас, истичући да није нормално да јавност остане без одговора о учесницима и садржају тих разговора.
С друге стране, поруке које је након првог сусрета упутила европска комесарка показују да Брисел од будуће власти у Београду очекује јасно политичко и стратешко опредељење.
Марта Кос је тада изјавила да је неопходно обновити поверење између Европске уније и грађана Србије, уз оцену да се наша земља, према критеријумима Европске комисије, налази међу кандидатима који назадују у процесу европских интеграција.
„Фокус је да се одреди пут којим Србија поново може да буде демократска земља”, навела је Кос.
Говорећи о студентским протестима и политичким променама у Србији, она је нагласила да су захтеви демонстраната били блиски вредностима које заступа Европска унија.
„Оно што су демонстранти желели и за шта су се залагали су исте вредности за које се и ми залажемо”, рекла је Кос, наводећи борбу против корупције, независно правосуђе, слободу медија, добросуседске односе и стратешко усклађивање са Европском унијом.
Она је поручила и да је Брисел спреман да помогне новој влади у спровођењу неопходних реформи.
Управо помињање стратешког усклађивања и добросуседских односа намеће потребу да будућа парламентарна већина јасно представи своје позиције о питањима од највећег државног значаја.
Србија има сопствене националне и државне интересе, међу којима су очување територијалног интегритета, положај српског народа на Косову и Метохији, односи са Републиком Српском, енергетска безбедност и самосталност у вођењу спољне политике. Ниједно од тих питања не може бити предмет политичких претпоставки нити неформалних тумачења онога што будућа власт намерава да учини.
Додатну пажњу изазива чињеница да Студентска листа, упркос изборној победи, још није јавности представила заокружен модел политичког руководства које преузима одговорност за њене међународне контакте. Због тога објављивање имена учесника састанака са европском комесарком решава само један део проблема. Други, суштински важнији, односи се на њихов мандат и политичку одговорност.
Конститутивна седница 15. сазива Народне скупштине заказана је за сутра, 17. новембар, у 10 часова. Сазвала ју је одлазећа председница парламента Ана Брнабић, а посланици би требало да потврде мандате, изаберу председника и потпредседнике Скупштине, именују генералног секретара и одлуче о саставу парламентарних радних тела и сталних делегација.
Према коначним изборним резултатима, Студентска листа освојила је 140 посланичких места, листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” 103, док је седам мандата припало представницима мањинских листа. По два посланика имаће Савез војвођанских Мађара и Албанска коалиција, а по једног листе „Расим Љајић – Људски”, СДА Санџака и Странка правде и помирења.
После конституисања парламента уследиће поступак избора нове владе, која ће морати да преузме пуну институционалну и политичку одговорност за односе Србије са Европском унијом и другим међународним партнерима.
До тада остаје суштинска разлика између представљања једне изборне листе и званичног заступања државе Србије. Победа на изборима даје демократски легитимитет за формирање власти, али сама по себи не преноси државна овлашћења на неформалне делегације.
Зато је, после два сусрета са Мартом Кос у кратком временском периоду, неопходно да Студентска листа јавно саопшти не само ко одлази на разговоре већ и ко доноси одлуке о саставу делегација, шта су њихова политичка овлашћења и какве су конкретне поруке упутили европским званичницима.
Грађани Србије на изборима су одлучили коме поверавају парламентарну већину. Од те већине сада имају право да захтевају да јасно каже ко у њено име говори, ко у њено име преговара и ко ће сносити одговорност за договорену политику.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


