Ко су чувари демократије

Ако постоји нека константа у функционисању политичких партија у нашој средини онда је то већ класични недостатак елементарног осећања одговорности у политичком деловању. Много је примера који потврђују ову тезу. Као један од најактуелнијих и веома индикативних је недавни први (покушај) избор(а) вршиоца дужности градоначелника Београда, који је после месец дана доведен у питање одлуком Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

У одлуци министарства да поништи избор Зорана Алимпића за председника и Милорада Перовића за потпредседника Скупштине града садржано је тумачење да је прекршена изборна процедура, пошто је чланом 9 пословника београдске скупштине предвиђено да кандидатура мора бити у писаном облику, што је значило да је морала бити одређена одговарајућа пауза како би и други одборници имали шансу да се кандидују. На повреду ових одредби пословника одмах су на седници указали одборници СРС-а и СПС-а као припадници опозиционих странака, али то није имало никаквог ефекта на спровођење договорене политичке трансакције између Демократске странке и Демократске странке Србије, што је и довело до тог првог нелегалног избора в. д. градоначелника.

Ове две странке нису се обазирале на аргументоване примедбе о кршењу пословника при спровођењу свог кадровског договора, демонстрирајући како у пракси изгледа политичка доминација већине. Индикативно је да ове две странке веома тешко успевају да се договоре о многим изузетно важним политичким питањима, али када имају заједнички интерес у одбрани позиција власти онда се политички договори лако постижу и спроводе веома ефикасно, без обзира на кршење принципа изборне процедуре. Као што је познато, оспоравање те одлуке о избору в. д. градоначелника представници СР-а пренели су и у Народну скупштину Србије, инсистирајући дуже од месец дана да се и републички парламент изјасни о кршењу демократске процедуре. Тек кад су посланици СРС-а кренули у акцију да блокирају рад самог парламента, пронађено је спасоносно решење да се у Скупштини Београда понови гласање и тако спречи избијање још једне политичке кризе.

Занимљиво је како су представници владајуће коалиције и опозиције оценили предлог надлежног министарства. Шеф посланичке групе ДС Нада Колунџија изјавила је да одлука Министарства за државну управу и локалну самоуправу није уступак СРС-у, али је свакако резултат притиска радикала јер незаконитости у том избору Зорана Алимпића није било. Представник Српске радикалне странке Томислав Николић је оценио да је ово први пут да је власт јавно и званично признала да не поштује демократију и процедуру, као ни правила по којима парламент ради.

Сам Зоран Алимпић је, међутим, славодобитно изјавио да очекује да ће исход поновљеног гласања бити идентичан као и 8. октобра и да ће победити противкандидата опозиције. Надам се ће одлука министарства олакшати непријатну ситуацију у Скупштини Србије и да ће парламент почети да се бави својим послом. За Алимпића је кршење демократске процедуре у Скупштини Београда "непријатна ситуација", а поновљено гласање ће допринети да се парламент Србије почне бавити својим послом. И ова изјава довољно говори о томе колико су страначки функционери у служби страначких интереса, иако кршење демократске процедуре угрожава темеље демократије и урушава ионако низак углед који наши парламенти имају у јавности. Али избори за вршиоца дужности градоначелника су јуче поновљени, а организовали су их исти страначки функционери који су учествовали и у кршењу демократске процедуре. Тако је стављена тачка на ово непријатно питање, али још једном ћемо остати без одговора ко је одговоран за блокаду рада парламента.

О одговорности није говорила ни Нада Колунџија јер је за њу важно да није прекршен закон и да су се у парламенту одупрли притиску радикала. Ако је збиља тако, зашто се онда понавља поступак избора у градској скупштини? Још важније питање за функционисање демократије у Србији садржано је у чињеници да би кршење процедуре у изборима у градској скупштини остало прећутано да није било упорног инсистирања представника СРС-а у рашчишћавању политичког спора насталог због кршења изборне процедуре у Скупштини града. То је изузетно озбиљно питање за представнике демократских странака који очигледно не могу да прихвате основно демократско правило да њихови политички договори и нагодбе о очувању позиција на власти не могу бити изнад доследног и стриктног поштовања демократских начела у нашем политичком животу.

Странке, и то нарочито оне које се позивају на своје демократско устројство и узвишене принципе демократије, не могу бити изнад саме демократије, већ напротив, морају бити један од најодлучнијих фактора у одбрани и заступању демократских вредности и начела. То ће се постићи ако залагање за демократска начела и приврженост демократији нису само пригодно политичко средство већ врхунска вредност и врлина.

Публициста