„Ресетовање” са препрекама

Громогласно најављено „ресетовање односа” на релацији САД–Русија већ у старту је наишло на препреку. Наиме, добру вољу америчког председника Барака Обаме да се приближи Москви не деле и његови политички противници из редова републиканаца. А за вођење двеју различитих спољних политика – једне, која би у пуној мери објединила домаћу јавност, што је у садашњим околностима од изузетне важности, и друге, намењене остатку света – вашингтонска администрација, једноставно, нема снаге. То је потврдио и републикански сенатор и бивши председнички кандидат Џон Мекејн, који је недавну иницијативу Немачке да се Русији (у блиској или каснијој будућности) омогући улазак у НАТО оценио као – потпуно неприхватљиву.

„Русија се не уклапа у неке фундаменталне критеријуме за улазак у алијансу: недостају јој демократија и логика”, изјавио је Мекејн руској агенцији „Интерфакс”. Другим речима, стереотипи којима су се САД до сада водиле у односима према свету исувише су јаки да би преко ноћи били избрисани. Мекејнов став зато никако не би требало тумачити као последње трзаје америчког хегемонизма, који је претходни председник Џорџ Буш довео до пуног бесмисла. Републикански сенатор је, једноставно, свестан да велике силе не мењају своју глобалну стратегију самом чињеницом што је на њихово чело ступио нови лидер.

Како је написао Питер Лавел, аналитичар америчке телевизије Раша тудеј, реч демократија је за Американце још од краја хладног рата имала само једну функцију: остваривање циљева спољне политике Вашингтона. „Ретко смо могли да чујемо било шта о демократизацији светског економског поретка. На Русију и Кину стално се гледало са сумњом, а концепт ’фер трговине’ у односима са остатком света једноставно је замењен концептом ’слободне трговине’, и то искључиво у корист западних држава”, пише Лавел.

У сфери међународне безбедности слика није ништа другачија. НАТО (читај: САД) тврди да Русија нема право да диктира која ће следећа држава постати чланица алијансе. Истовремено, ова организација себи даје за право да, ако треба и путем политичких преврата и уз употребу војне силе, па чак и тамо где је непожељна, обезбеди ширење и доминацију на територијама које су биле сфера утицаја бившег СССР-а, или његов саставни део, „Ту нема ни трага од западне либералне демократије”, објашњава Лавел.

„Ресетовање” понуђено Русији зато не изгледа као производ добре намере, већ више као потез изнуђен потребом америчке администрације да дође до даха, а не да суштински мења политику. Тога су свесни и у Вашингтону и у Москви. Барак Обама је већ одредио датум до којег ће се амерички војници повући из Ирака, а исто се, како ових дана јављају агенције, спрема и у случају Авганистана. Улога Русије би у овом процесу могла да буде значајна, посебно када је реч о авганистанској авантури. Американцима су, наиме, још увек живо у сећању слике драматичних повлачења из Сомалије или, пре много година, из Вијетнама. Вашингтон једино у сарадњи са Москвом може да обезбеди да из два Бушова бесмислена рата изађе без нових траума.

Барак Обама на чело САД није дошао у најсрећнија времена. Услед драматичних промена у финансијској сфери и економији уопште, у питање су доведени суштински принципи „америчког начина живота”. Систематска приватизација свега, па чак и појединих делова националне одбране, показала је све своје недостатке после терористичких напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. Како се испоставило, једина служба која је тада функционисала како ваља била је ватрогасна, а управо тај сегмент из система опште безбедности задржан је под контролом државе.

„Сви морамо да се суочимо са новим околностима које су нам наметнуте. За многе то неће бити једноставно, али за Запад, који је навикао на своју „посебну улогу у историји”, то ће бити још теже. Остатак света је деценијама финансирао процват Запада, а резултат свега је до сада невиђени спољни дуг који су себи натовариле САД. Сада је јасно да су такав модел развоја и идеологија која је стајала иза њега погрешни. Дошао је час да се намире рачуни. А Запад се од тога одавно одвикао”, закључује Лавел.

На релацији Вашингтон–Москва решаваће се, у том смислу, многа питања. Којим путем ће се кренути зависиће и од првог сусрета Барака Обаме и руског председника Дмитрија Медведева 1. априла на самиту Г-20 у Лондону. Како сада изгледа, руски адути би при овом сусрету могли да буду за нијансу – убедљивији.