Спречите инфаркт ока

Превенција гојазности, метаболичког синдрома, предијабетеса, дијабетеса и атеросклерозе неки су од начина спречавања настанка наглог губитка вида на једном оку. Доцент др Весна Димитријевић-Срећковић, из Института за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, каже да се показало да су управо ови фактори најчешћи разлози за настанак такозваног инфаркта ока. Примена медитеранске дијете, односно конзумирање рибе, маслиновог уља, воћа, поврћа и житарица,наводи наша саговорница, може бити веома корисна у превенцији атеросклерозе, али и у већини случајева код спречавања појаве инфаркта ока.

Саговорница „Политике” каже да је у току последњих шест година у сарадњи са професором др Светиславом Миленковић и професором др Наталијом Јаковић-Косановић проучавала стање више од 60 пацијената трагајући за факторима ризика који су могли да изазову нагли губитак вида на једном оку.

– Наши резултати показали суприсуство такозване артеријске оклузије, која настаје изненада обично између 50. и 80. године и безболно губитком вида на једном оку,нарочито често код особа које имају повишен крвни притисак или дијабетес,и то у 46 одсто случајева.

Венска оклузија, чији је најчешћи узрок поремећен ток крви, промене састава крви, атеросклероза, емболија крвних судова или комбинација ових фактора, доказана је код 36 одстопацијената, а исхемија папиле оптичког живца, где долази до изненадног безболног губитка вида,у 18 одсто случајева. Сви пацијенти имали су стомачну гојазност, умерено повишен крвни притисак и повишене масноће у крви – нагласила је наша саговорница.

Она је истакла да је предијабетес нађен у 31 одсто случајева код пацијената са артеријском оклузијом, док је дијабетес био најизраженији код венске оклузије код 40 одсто пацијената и код 60 одсто њих са исхемијом папиле оптичког живца.

Наша саговорница наглашава да су испитивања показала да 50 одсто пацијената који су доживели неки облик инфаркта ока пуши, док су пацијенти са артеријском оклузијом у 100 одсто случајева пушачи.

– Пацијенти треба да смршају и смање стомачну гојазност. Препоручује се припремање хране по јеловницима здраве исхране, које сам прилагодила такозваној медитеранској исхрани, богатој дијетним влакнима и сложеним угљеним хидратима из воћа, поврћа, житарица, као и мононезасићеним масноћама из маслиновог уља – закључила је докторка Димитријевић-Срећковић.

Професордр Зоран Куљача, директор Специјалне болнице за офталмологију „Милош клиника”, каже да се неколико различитих болести везаних за компромитовање васкуларног система мрежњаче (ретине) може сматрати инфарктом ока. Он наглашава да се све карактеришу наглим падом вида, а да у основи заправо лежи болест крвних судова која се манифестује на оку. Др Куљача сматра да, исто као и мозак, уколико мрежњача остане без кисеоника неколико минута, долази до изумирања нервног ткива и неповратног слепила, што се може догодити ако дође до акутног запушења централне артерије ретине.

– Пошто се процес одвија веома брзо, ретко је могуће да болесник стигне до лекара на време, а тада треба покушати са масажом ока, обарањем очног притиска и евентуално давањем терапије која разбија угрушак као код инфаркта срца или мозга. Понекад овом драматичном догађају претходи једна или више епизода привременог пада вида од неколико минута, што би требало да утиче на пацијента да оде код офталмолога на преглед – истакао је др Куљача.

Уколико дође до запушења централне вене ретине, или неког њеног огранка, пацијент такође може да примети пад вида и најчешће настанак мање или више густе магле. Код око две трећине болесника долази до постепеног опоравка вида, а код трећине до погоршања са даљим слабљењем вида и другим компликацијама,и то у прва три месеца од почетка болести. Зато се ово погоршање још зове и „болест сто дана”.