Испод жутог шешира

У народу је још позната и као жутица, жујкица, лисичица, лисица и кајсијевача, а њен латински назив је Cantharellus cibarius. Права је дивља гљива јер расте само у четинарским и листопадним (буковим) шумама, од касног пролећа до зиме. Угледате ли у шуми једну, у близини ћете их сигурно наћи још, јер расту у групи, а њихови клобуци жуте се из траве и опалог лишћа. Шешир или клобук лисичарке пречника је 3–12 сантиметара, код зреле гљиве је у средини мање или више удубљен и неправилног, заталасаног и мало подврнутог руба. Препознатљива је по помало левкастом облику, јер се клобук и дршка спајају у целину која се сужава од врха ка дну. Дешава се и да из једне дршке израсте неколико шеширића. Листићи изгледају као танки набори који се испод клобука спуштају дубоко низ дршку.

Месо је бледо или жућкасто, чврсто и пријатног мириса и укуса.

Лисичарка спада међу најквалитетније гљиве. Садржи природне антибиотике, осам есенцијалних аминокиселина, ензиме, беланчевине, полисахариде, протеине, провитамин А, витамине Бе комплекса (Бе-1, Бе-2, Бе-6 и Бе-12), Де-2 и Це. Од минерала заступљени су натријум, калцијум, калијум, фосфор, гвожђе, магнезијум, цинк и бакар. Нискокалорична је и преко 90 одсто њеног састава чини вода.

(/slika2)У земљама Далеког истока од давнина се користи у лечењу упале очију, ноћног слепила и суве коже. Осим тога, лисичарка има антибактеријска и антивирусна својства, чисти организам, јача имунитет, побољшава циркулацију, снижава холестерол, регулише крвни притисак и варење и смирује нервни систем.

Свеже или сушене лисичарке код нас могу да се набаве и у продавницама и на пијаци. Не кваре се лако, па свеже можете у фрижидеру или на хладном месту чувати и неколико дана. Важно је да их пре тога ставите у чинију или папирну кесу, док би оне пластичне требало избегавати. Можете их замрзнути (али их пре тога кратко бланширајте), чувати у сирћету (попут туршије) или у маслиновом уљу.

Ароматична и укусна, припремљена сама или као део мешаних јела, лисичарка је многима омиљена врста гљиве. Највише корисних састојака задржава кад је свежа и припремљена као салата. Можете је пржити, поховати и маринирати. Одлична је у разним сосовима, варивима (уз друге врсте гљива и поврћа), специјалитетима са месом или рибом. Знајући све ово, нудимо вам рецепте по којима бисте могли и сами да припремите јела од лисичарке.

Салата

400 г добро опраних лисичарки насеците на листове или нарендајте на крупније ренде, ставите у чинију, посолите према укусу и оставите да одстоји у фрижидеру 60 минута, како би пустиле сок. Затим извадите из фрижидера, додајте два-три чена ситно насецканог белог лука, кашику маслиновог уља, мало јабуковог сирћета или лимуновог сока и све промешајте.

Супа

400 г лисичарки оперите и насеците на танке листове. У лонац средње величине ставите кашику уља и на њему пропржите главицу сецканог црвеног лука док не пожути. Тада додајте кашичицу брашна и гљиве. Смањите ватру, поклопите и пустите да се лагано крчкају око 15 минута. Повремено промешајте. Након тога посолите и побиберите према жељи и налијте литром воде. Оставите да се јело кува још 20–30 минута, а при крају додајте ситно исецкану везицу першуновог листа. Послужите топло.