Ispod žutog šešira

U narodu je još poznata i kao žutica, žujkica, lisičica, lisica i kajsijevača, a njen latinski naziv je Cantharellus cibarius. Prava je divlja gljiva jer raste samo u četinarskim i listopadnim (bukovim) šumama, od kasnog proleća do zime. Ugledate li u šumi jednu, u blizini ćete ih sigurno naći još, jer rastu u grupi, a njihovi klobuci žute se iz trave i opalog lišća. Šešir ili klobuk lisičarke prečnika je 3–12 santimetara, kod zrele gljive je u sredini manje ili više udubljen i nepravilnog, zatalasanog i malo podvrnutog ruba. Prepoznatljiva je po pomalo levkastom obliku, jer se klobuk i drška spajaju u celinu koja se sužava od vrha ka dnu. Dešava se i da iz jedne drške izraste nekoliko šeširića. Listići izgledaju kao tanki nabori koji se ispod klobuka spuštaju duboko niz dršku.

Meso je bledo ili žućkasto, čvrsto i prijatnog mirisa i ukusa.

Lisičarka spada među najkvalitetnije gljive. Sadrži prirodne antibiotike, osam esencijalnih aminokiselina, enzime, belančevine, polisaharide, proteine, provitamin A, vitamine Be kompleksa (Be-1, Be-2, Be-6 i Be-12), De-2 i Ce. Od minerala zastupljeni su natrijum, kalcijum, kalijum, fosfor, gvožđe, magnezijum, cink i bakar. Niskokalorična je i preko 90 odsto njenog sastava čini voda.

(/slika2)U zemljama Dalekog istoka od davnina se koristi u lečenju upale očiju, noćnog slepila i suve kože. Osim toga, lisičarka ima antibakterijska i antivirusna svojstva, čisti organizam, jača imunitet, poboljšava cirkulaciju, snižava holesterol, reguliše krvni pritisak i varenje i smiruje nervni sistem.

Sveže ili sušene lisičarke kod nas mogu da se nabave i u prodavnicama i na pijaci. Ne kvare se lako, pa sveže možete u frižideru ili na hladnom mestu čuvati i nekoliko dana. Važno je da ih pre toga stavite u činiju ili papirnu kesu, dok bi one plastične trebalo izbegavati. Možete ih zamrznuti (ali ih pre toga kratko blanširajte), čuvati u sirćetu (poput turšije) ili u maslinovom ulju.

Aromatična i ukusna, pripremljena sama ili kao deo mešanih jela, lisičarka je mnogima omiljena vrsta gljive. Najviše korisnih sastojaka zadržava kad je sveža i pripremljena kao salata. Možete je pržiti, pohovati i marinirati. Odlična je u raznim sosovima, varivima (uz druge vrste gljiva i povrća), specijalitetima sa mesom ili ribom. Znajući sve ovo, nudimo vam recepte po kojima biste mogli i sami da pripremite jela od lisičarke.

Salata

400 g dobro opranih lisičarki nasecite na listove ili narendajte na krupnije rende, stavite u činiju, posolite prema ukusu i ostavite da odstoji u frižideru 60 minuta, kako bi pustile sok. Zatim izvadite iz frižidera, dodajte dva-tri čena sitno naseckanog belog luka, kašiku maslinovog ulja, malo jabukovog sirćeta ili limunovog soka i sve promešajte.

Supa

400 g lisičarki operite i nasecite na tanke listove. U lonac srednje veličine stavite kašiku ulja i na njemu propržite glavicu seckanog crvenog luka dok ne požuti. Tada dodajte kašičicu brašna i gljive. Smanjite vatru, poklopite i pustite da se lagano krčkaju oko 15 minuta. Povremeno promešajte. Nakon toga posolite i pobiberite prema želji i nalijte litrom vode. Ostavite da se jelo kuva još 20–30 minuta, a pri kraju dodajte sitno iseckanu vezicu peršunovog lista. Poslužite toplo.