Двоструки живот косовских прогнаника

Крагујевац – Око 290 корисника услуга Колективног центра за избегла и расељена лица у Трмбасу, међу којима је највише прогнаника са Косова и Метохије, не жели да напусти овај гето иако су неки од њих ту већ пуних 18 година. Зашто? Страх од суочавања са нормалним животом, који им кроз разне пројекте нуде локални органи власти и државне институције, или својеврсне привилегије које им пружа „слободна територија” организована по принципу „снађи се како знаш и искористи све што ти се даје”!

Колективни центар у Трмбасу, формиран још с почетка ратних сукоба на просторима бивше Југославије, свим корисницима услуга пружа бесплатан смештај у пристојним зиданим и дрвеним баракама које су својевремено служиле за смештај крагујевачких школараца. У овом некадашњем дечјем одмаралишту сваки прогнаник има право на по један бесплатан оброк (ручак: кувано јело и пола хлеба по особи), а средства за плаћање комуналних трошкова обезбедила је држава, односно Комесаријат за избегла и расељена лица при Министарству за рад и социјалну политику.

Зато, како у изјави за наш лист каже управник Колективног центра у Трмбасу Живорад Благојевић, никог не треба да чуди то што је до сада само једно лице одлучило да се одрекне избегличког статуса и напусти овај „сабирни центар”. Према Благојевићевим речима, уз све погодности које имају у Колективном центру, корисници услуга се често користе и „нечасним радњама” како би обезбедили додатне приходе, уз оне које им већ даје држава.

– Велики број корисника наших услуга радио је у јавним предузећима на Косову, па и сада прима загарантовани „минималац”. Неко пет хиљада, неко 14.000 динара. То, признајем, није много, али је суштина у томе да им је овде све бесплатно. Ја разумем њихову муку, али не могу да издржим а да не кажем како је овај колективни центар већ годинама Мека за разноврсне видове криминогеног понашања, од крађе уличних шахта и препродаје секундарних сировина, до нелегалне трговине робом из хуманитарне помоћи и ситног криминала – каже Благојевић, наводећи да би многи Крагујевчани, корисници услуга Центра за социјални рад, „били срећни када би могли да добију оно што у Трмбасу имају избеглице са Космета”.

Према речима Славице Стевановић, начелнице крагујевачког одељења Комесаријата за избегла и расељена лица, највећи проблем у Колективном центру у Трмбасу праве бесправно усељена лица која немају статус избеглих и расељених.

Да у Трмбасу има „свега и свачега” признају и сами корисници услуга, али тврде да им је препродаја робе из хуманитарне помоћи на крагујевачком бувљаку или на улици био једини начин да преживе. У породици Трајковић сматрају да су средства од шест хиљада до девет хиљада евра, које им нуде неке хуманитарне организације, недовољна да започну живот ван колективног центра.

– Шта могу да добијем за те паре!? Неку страћару у неком селу. Па, боље ми је да будем овде, барем сам ближе Крагујевцу. Могу да идем до града нешто да радим, а овде, то је тако већ годинама, долазе предузимачи који нас ангажују да беремо воће и поврће или радимо као физикалци на грађевинским пословима – каже Ненад Трајковић, прогнаник из Обилића.

Према речима Славице Савељић, члана Градског већа за социјалну политику, у Трмбасу су, после 18 година постојања овог центра, остала само она лица која нису у стању да се брину сама о себи. Те особе, како каже у изјави за наш лист, била су зависна од помоћи и тамо где су пре живела.

– По различитим основама ми смо до сада поделили 120 социјалних станова за те особе, али чак и они који су се уселили после извесног времена кажу да им је било боље у колективном центру. Не плаћају кирију, али за храну, одећу и обућу морају сами да се снађу. То им, изгледа, тешко пада. Још су лошији резултати кад је реч о пројектима који предвиђају радни ангажман – каже Савељићка.

Она је у највећем броју случајева наилазила на негативан став прогнаних на иницијативе које им је понудила.

– Стално им постављам једно те исто питање: да ли су, можда, пре него што су дошли овде, живели у Њујорку!? Многи од њих су саградили куће у крагујевачким приградским насељима, али не станују у њима, већ их издају под закуп и користе их ко зна за шта још. Да ствар буде чуднија, у колективном смештају у Трмбасу, како су ми рекли сами корисници услуга, живи и полицајац са Косова који прима 80.000 динара месечно – каже Славица Стевановић у изјави за „Политику”.