Dvostruki život kosovskih prognanika

Kragujevac – Oko 290 korisnika usluga Kolektivnog centra za izbegla i raseljena lica u Trmbasu, među kojima je najviše prognanika sa Kosova i Metohije, ne želi da napusti ovaj geto iako su neki od njih tu već punih 18 godina. Zašto? Strah od suočavanja sa normalnim životom, koji im kroz razne projekte nude lokalni organi vlasti i državne institucije, ili svojevrsne privilegije koje im pruža „slobodna teritorija” organizovana po principu „snađi se kako znaš i iskoristi sve što ti se daje”!

Kolektivni centar u Trmbasu, formiran još s početka ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, svim korisnicima usluga pruža besplatan smeštaj u pristojnim zidanim i drvenim barakama koje su svojevremeno služile za smeštaj kragujevačkih školaraca. U ovom nekadašnjem dečjem odmaralištu svaki prognanik ima pravo na po jedan besplatan obrok (ručak: kuvano jelo i pola hleba po osobi), a sredstva za plaćanje komunalnih troškova obezbedila je država, odnosno Komesarijat za izbegla i raseljena lica pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.

Zato, kako u izjavi za naš list kaže upravnik Kolektivnog centra u Trmbasu Živorad Blagojević, nikog ne treba da čudi to što je do sada samo jedno lice odlučilo da se odrekne izbegličkog statusa i napusti ovaj „sabirni centar”. Prema Blagojevićevim rečima, uz sve pogodnosti koje imaju u Kolektivnom centru, korisnici usluga se često koriste i „nečasnim radnjama” kako bi obezbedili dodatne prihode, uz one koje im već daje država.

– Veliki broj korisnika naših usluga radio je u javnim preduzećima na Kosovu, pa i sada prima zagarantovani „minimalac”. Neko pet hiljada, neko 14.000 dinara. To, priznajem, nije mnogo, ali je suština u tome da im je ovde sve besplatno. Ja razumem njihovu muku, ali ne mogu da izdržim a da ne kažem kako je ovaj kolektivni centar već godinama Meka za raznovrsne vidove kriminogenog ponašanja, od krađe uličnih šahta i preprodaje sekundarnih sirovina, do nelegalne trgovine robom iz humanitarne pomoći i sitnog kriminala – kaže Blagojević, navodeći da bi mnogi Kragujevčani, korisnici usluga Centra za socijalni rad, „bili srećni kada bi mogli da dobiju ono što u Trmbasu imaju izbeglice sa Kosmeta”.

Prema rečima Slavice Stevanović, načelnice kragujevačkog odeljenja Komesarijata za izbegla i raseljena lica, najveći problem u Kolektivnom centru u Trmbasu prave bespravno useljena lica koja nemaju status izbeglih i raseljenih.

Da u Trmbasu ima „svega i svačega” priznaju i sami korisnici usluga, ali tvrde da im je preprodaja robe iz humanitarne pomoći na kragujevačkom buvljaku ili na ulici bio jedini način da prežive. U porodici Trajković smatraju da su sredstva od šest hiljada do devet hiljada evra, koje im nude neke humanitarne organizacije, nedovoljna da započnu život van kolektivnog centra.

– Šta mogu da dobijem za te pare!? Neku straćaru u nekom selu. Pa, bolje mi je da budem ovde, barem sam bliže Kragujevcu. Mogu da idem do grada nešto da radim, a ovde, to je tako već godinama, dolaze preduzimači koji nas angažuju da beremo voće i povrće ili radimo kao fizikalci na građevinskim poslovima – kaže Nenad Trajković, prognanik iz Obilića.

Prema rečima Slavice Saveljić, člana Gradskog veća za socijalnu politiku, u Trmbasu su, posle 18 godina postojanja ovog centra, ostala samo ona lica koja nisu u stanju da se brinu sama o sebi. Te osobe, kako kaže u izjavi za naš list, bila su zavisna od pomoći i tamo gde su pre živela.

– Po različitim osnovama mi smo do sada podelili 120 socijalnih stanova za te osobe, ali čak i oni koji su se uselili posle izvesnog vremena kažu da im je bilo bolje u kolektivnom centru. Ne plaćaju kiriju, ali za hranu, odeću i obuću moraju sami da se snađu. To im, izgleda, teško pada. Još su lošiji rezultati kad je reč o projektima koji predviđaju radni angažman – kaže Saveljićka.

Ona je u najvećem broju slučajeva nailazila na negativan stav prognanih na inicijative koje im je ponudila.

– Stalno im postavljam jedno te isto pitanje: da li su, možda, pre nego što su došli ovde, živeli u Njujorku!? Mnogi od njih su sagradili kuće u kragujevačkim prigradskim naseljima, ali ne stanuju u njima, već ih izdaju pod zakup i koriste ih ko zna za šta još. Da stvar bude čudnija, u kolektivnom smeštaju u Trmbasu, kako su mi rekli sami korisnici usluga, živi i policajac sa Kosova koji prima 80.000 dinara mesečno – kaže Slavica Stevanović u izjavi za „Politiku”.