Американизација Авганистана

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. марта – Ни са Бараком Обамом на челу Америка неће мање ратовати – само ће тежиште војних операција пребацивати из Ирака у Авганистан. Оваква слутња произлази из управо објављених анализа по којима ће Вашингтон, слично преузимањима на домаћем посрнулом финансијском тржишту, постати „већински власник” акција на бојишту којим је обележен почетак 21.века.

Испоставља се, наиме, да су у оба случаја – на пијаци новца и у рату – почињене грешке које морају да се решавају појачаном интервенцијом овдашње државе. Берзе су, додуше, посрнуле због кредитних олакости на које су их подстакле бивше власти Џорџа Буша млађег, док су сукоби у Авганистану поново распламсани због тога што их је доскорашња администрација занемарила фаворизовањем инвазије на Ирак. Али, на оба та различита фронта Обамин тим сада ванредно интервенише на исти или сличан начин: повећањем ангажмана чији је јединствени циљ да Америка надвлада главне претње својој безбедности – економску кризу и акције „оживелих” талибана и Ал Каиде.

Новом шефу Беле куће су то два главна изазова. И – два главна теста веродостојности његовог „сејања оптимизма”.

Ако сузбије системски кошмар и доака Осами бин Ладену, он је „на коњу”. Не успе ли у томе – биће на удару, као лидер који је обећавао више него што може да уради и као одговоран за трауме које би уследиле…

Његови пројекти на оба поља изгледају као „превратнички подухвати”. Уместо Ирака главни фронт постаје Авганистан, а уместо приватног предузетништва, као одлучујућа снага привредне стабилизације испоставља се буџетска потпора.

Америка ће постати „неспорни власник авганистанског рата”, констатује данас „Вашингтон пост”. С наговештеним слањем појачања од 17.000 војника, њене трупе ће чинити „више од две трећине састава међународне коалиције”, која је мобилисана под окриљем УН да би се одговорило на терористичке атентате, изведене 11. септембра 2001. отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон, у којима је погинуло око 3.000 људи.

Позивајући се на званичне а неименоване изворе, „Пост” тврди да ће за 50 процената, на 900 људи, повећати и амерички цивилни ангажман у Авганистану. Све, додаје се, у оквиру нове стратегије коју ће Обама сутра да обелодани у појединостима, а која се тиче и америчких интервенција у Пакистану у чијим је пограничним зонама са Авганистаном, према овдашњим тврдњама, стациониран Бин Ладен с својим штабом…

Обамин тим ће наставити да акције у Авганистану карактерише као мултинационалне, али ће тежиште бити на америчким снагама, цитира се изјава „бившег високог функционера Пентагона”. Уз нагласак– да САД „имају далеко више војника, опреме и уложеног новца него „остатак” НАТО-а.

Додаје се да ће Обама настојати да на самиту алијансе, првих дана следећег месеца у Лондону, увери савезнике да је потребан њихов већи ангажман на авганистанском бојишту – с кога „свима прете” велике опасности.

У међувремену је дошло до несагласности у проценама између изасланика за Авганистан норвешког дипломате Каја Ејдеа, с мандатом УН, и америчког представника Ричарда Холбрука. Разлике међу њима су се испољиле, календарски и суштински, и око „косовског питања”…        

М. Пантелић

-----------------------------------------------

Редефиниција рата

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 26. марта – Посматрачи су овде запазили да администрација Барака Обаме избегава да употреби омиљени поклич екипе Џорџа Буша да је Америка у „дугом рату” или „глобалном рату против тероризма”. Махом употребљава израз – „непредвиђене спољне операције”.

Званичници поричу да је издата директива за такву промену. А поменута промена се ипак – учестало примећује.

М. П.