Цветковић: Држава ће бити узор штедње

Држава ће бити узор штедње, најавио је јуче на конференцији за медије премијер Србије Мирко Цветковић представљајући основне елементе споразума са мисијом ММФ-а, с којом је, између осталог, договорена и финансијска подршка од три милијарде евра. Да то обећање не би звучало као парола, Цветковић је побројао изворе из којих ће покрити евидентан мањак у буџету од око 190 милијарди динара, или око две милијарде евра, али са што мањим инфлаторним и другим последицама.

До 90 милијарди динара треба да се дође повећањем учешћа буџетског дефицита са 1,75 на три одсто. То је највише што ММФ може у овом часу да прихвати. Пажњу, међутим, привлачи намиривање преосталих 100 милиона динара. Две трећине те суме, или 67 милијарди динара, осигураће се, према његовим речима, уштедама државе, а преостала трећина треба да се убере новим пореским захватањима, али, како је нагласио, већим солидарним оптерећењем богатијих слојева друштва.

Не образлажући шире кога види у том богатијем слоју, Цветковић је поновио да његова влада не одступа од свог програма за превладавање кризе – јединство, солидарност и континуитет. Све ће учинити да тешко време с којим се суочавамо савладамо са што мање проблема.

Цветковић је изјавио да мисија ММФ-а сутра у Бечу треба да разговара са водећим људима из банака-мајки, које имају своје филијале у Србији, да не смањују износ одобрених крос-бордер кредита.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је тим поводом да споразум са ММФ-ом омогућава Србији већу стабилност динара, али и сигурност грађана и банкарског система. Мере које се припремају нису лаке, јер ни криза с којом се суочавамо није виђена. У ову годину смо закорачили с једним виђењем ствари, догађа се нешто много теже. Ми смо, како је упозорио, у много чему немоћни да реагујемо, јер је криза дошла из Америке и осталих развијених држава. Док оне не крену, ми ћемо се налазити у грдним невољама.

За овогодишње финансирање јавне потрошње потребно нам је, како је израчунао, око 13, а имамо једва 11 милијарди евра. Разлику морамо или негде да нађемо или да се нечега одрекнемо. Неће се, ипак, штедети на развоју инфраструктуре и подстицајима привреди и грађанима да што лакше преброде тешкоће.

Влада се определила да две трећине минуса у каси покрије озбиљним уштедама. Најпре, замрзавањем бруто плата целог јавног сектора у коме плате зарађује око 550.000 запослених. Нема новог запошљавања у јавном сектору. Смањиће се и број од 102 регулаторна тела која постоје у привредном систему Србије. Ограничиће се службена путовања, издаци за репрезентације. Неће се куповати нови службени аутомобили, ограничиће се њихова употреба и смањити трошкови за мобилне телефоне.

Министарка финансија Диана Драгутиновић сматра да је дошло време да се сви суочимо са нимало лепом истином – светска економска криза је и код нас почела да прави много веће тешкоће него што се могло наслутити. Није тешко признати грешку да су се у влади надали бољем развоју догађаја, али чим су приходи у буџет почели из месеца у месец да падају а расходи да расту – било је јасно да се равнотежа мора потражити на други начин. Зато се и посегло за растом прихода, што је јако непопуларно али неминовно, смањивању расхода, што сви поздрављају и неизбежном повећању дефицита у БДП. Драгутиновићева је изразила наду да ће закон о ребалансу буџета са свим пратећима мерама бити усвојен до првог маја.

--------------------------------------------------------

Већи порез на плате

Највише питања посленика јавне речи постављано је да би се разјаснило како ће се обрачунавати и ко ће у крајњој линији платити додатни порез на плате од шест одсто. Министар Динкић је рекао да ће се опорезовати сваки приход грађана (плате, пензије, ауторски хонорари, дивиденде…) већи од 12.000. До сада је неопорезовани део примања био 5.980 динара. Сваки динар преко те суме биће опорезован са стопом 12 плус шест процената. То значи, на пример, да од плате од 30.000 треба одбити као неопорезовану суму од 12.000, а на остатак од 18.000 применити стопу од укупно 18 процената.

Ко ће платити тај цех? По Динкићу, тај додатни трошак у држави сносиће сами запослени, а привреди је остављена могућност да се запослени, преко синдиката, договарају са послодавцем како да тај привремени трошак плате или поделе.

Чуло се и питање да ли ће и овај нови намет поново у сиву зону повући и оне који су до јуче радили на „бело”. Министарка Драгутиновић је рекла да ће увек бити оних с оне стране закона, а Динкић да је у питању мала пара да би се озбиљни послодавци играли са својим билансима.