Грађани бирају, парламент смењује председника

Посланици Народне скупштине Србије завршили су јуче начелну расправу о владиним предлозима закона о председнику Републике и о његовом избору, а ова два акта део су пакета од шест прописа, чије усвајање је, по Уставном закону, неопходно за расписивање председничких избора. Кључна новина у односу на постојећа решења јесте то што ће председника Србије, кога ће и даље грађани директно бирати, разрешавати парламент двотрећинском већином гласова, а не бирачи на референдуму, како је предвиђено још важећим законом.

Предложене прописе, Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, и посланици владајуће коалиције окарактерисали су као "техничке законе, којима се разрађују одредбе Устава". За опозицију су, међутим, ови закони од суштинског значаја, а заједничка примедба била је "непрецизност одредаба, које регулишу положај председника".

У получасовном излагању, министар Марковић је, између осталог, навео да се надлежности председника могу конституисати само Уставом, да председник "изражава државно јединство" и да је председничка функција неспојива са другим јавним функцијама. Марковић је, као новину, навео то што председник неће уважити образложен предлог владе за распуштање Народне скупштине, уколико је већ поднет захтев парламенту за изгласавање неповерења влади. Марковић је рекао и да су детаљно регулисана права супружника председника, али и права бившег председника.

За Чедомира Јовановића, шефа посланичке групе Либерално-демократске партије, једина јавна функција која је неспојива са председничком, ако он изражава државно јединство, јесте било која страначка функција, "што се законом не помиње, а мора јасно да пише да је то забрањено". Јовановић сматра и да је недопустиво то што председника бирају грађани, а разрешава парламент. Он је, такође, замерио што није прецизирано на основу чега ће председник, приликом одлучивања о кандидату за мандатара, знати ко може да обезбеди већину у парламенту и предложио да кандидат то "докаже" потписима 126 посланика.

Према речима Томислава Николића, заменика председника Српске радикалне странке, "ово је закон о правима бившег председника, зато што је много боље разрађено шта бива са бившим председником, него шта ради председник Републике." И Николић сматра да мора бити јасно написано да председник Србије не може бити председник, ни функционер неке странке. Он је, такође, истакао да не могу председника да обезбеђују и војска и полиција, већ да то морају да раде једни или други. Што се тиче избора председника, Николић је рекао да СРС тражи да кандидатура буде подржана са 50.000, уместо са 10.000, потписа бирача "да не бисте више измишљали вештачке кандидате". Николић је казао и да радикали неће гласати за ове законе. "Има вас довољно да изгласате сваки бесмислени закон, а председник скупштине ће у сваком случају расписати изборе и ми ћемо имати противкандидата, уколико околности у Србији буду дозволиле одржавање избора".

Најављујући да ће посланици Демократске странке гласати за законе, Влатко Ратковић казао је да су ово технички закони, јер су, "све одредбе садржане у Уставу". Срђан Шајн, лидер Ромске партије, казао је да ће гласати за законе, јер омогућавају расписивање избора, Балинт Пастор, шеф посланичке групе мањина, казао је да посланици Савеза војвођанских Мађара на ове законе гледају као на предуслов за расписивање избора и најавио да ће четири мађарске партије имати заједничког председничког кандидата "зато што смо последњих седам година стајали иза кандидата демократског блока, који увек обећа да ће радити у интересу националних мањина, па после избора то заборави". Пастор је казао и да је против тога да за кандидатуру буде потребно 50.000 потписа, јер "то би онемогућило националне мањине да предложе кандидата".

Горан Раковац је најавио да ће посланици коалиције Демократска странка Србије – Нова Србија подржати законе "уз, можда, неке мале корекције амандманима". Милисав Петронијевић казао је да Социјалистичка партија Србије неће подржати закон о председнику Републике. Социјалисти сматрају да такав закон треба донети, али и да он треба да регулише надлежности председника Србије, што овај законски предлог не чини.

Скупштина ће сутра расправљати о амандманима на предложене законе.

--------------------------------------------------------------------------

О буџету и четири "изборна" закона у понедељак

Председник парламента Оливер Дулић заказао је за понедељак, 3. децембра, нову седницу на којој ће се, како је рекао новинарима, расправљати о буџету за наредну годину и о четири преостала закона, чије доношење је неопходно за расписивање председничких избора. Реч је о законима о војсци, о одбрани, службама безбедности и спољним пословима. Дулић је изразио наду да ће сви закони неопходни за расписивање председничких избора бити донети на време додавши да то зависи "од коректног приступа овом послу, друштвених дешавања, као и од неких тема, које би, можда, могле бити важније за парламент од ових закона".
М. Чекеревац

--------------------------------------------------------------------------

Николић: Моја супруга неће примати плату ако постанем председник

"Највероватније ћу бити изабран за председника Србије, али моја супруга неће користити право на плату као што прописује предложени закон о председнику Републике, рекао је новинарима у скупштини заменик председника СРС-а Томислав Николић. Он је додао да његова супруга не прима плату још од кад су деведесет треће године "социјалисти проглашавали технолошке вишкове према томе ко им смета".

"Мислим да је успешна каријера имати добру породицу, васпитану децу и унуке, тако да, што се моје породице тиче, мени привилегије не требају. Чак ни у вези са мојом пензијом, којој сам близу, јер сам целог живота радио", рекао је Николић.
М. Н.