Геноцид над Ромима

"Непознатог дана у јуну 1999. године, око пет часова, у селу Пављане, општина Пећ, припадници ОВК и других наоружаних група етничких Албанаца, под командом и контролом Тачија и Чекуа, насилно су из куће извели Бећај Диброна, цивила, припадника ромске етничке групе, и заклали га на прагу куће у присуству кћерки Бећај Шурете и Бећај Етеме. Након тога, у више наврата Шурета и Етема су физички и психички злостављане, због чега су биле приморане да напусте кућу коју су припадници ОВК минирали и потпуно уништили".

Трагедија породице Бећај у малом сажима судбину Рома на Косову од 1. јануара 1999. до 1. јануара 2000. године: Роми су били убијани, протеривани, мучени, жене силоване, а њихове куће и пословни објекти су пљачкани, потом уништавани. Због тога је Министарство унутрашњих послова Србије 2002. године тужиоцу Хашког трибунала послало допуну кривичне пријаве против Тачија и Агима Чекуа, која се односила скоро искључиво на злочине који су почињени над припадницима ромске националности.

Према пријави МУП, Роми нису били "колатерална штета", већ циљана етничка група која је за ОВК представљала проблем при успостављању власти на Косову, јер су показивали "толерантни и пријатељски однос према Србима и Црногорцима", и због тога што су "јавно исказивали лојалност према Републици Србији".

Против Тачија, као "политичког и војног лидера" ОВК и Чекуа, као начелника Главног штаба ОВК, пријава је поднета због повреде Женевске конвенције, кршења закона и обичаја ратовања, геноцида и злочина против човечности.

У пријави се наводи да су Тачи и Чеку, као челни људи ОВК, од 1. јануара 1998. до 1. јануара 2000, примењивали "тактику прогона и терора", чији је ефекат требало да буде подстицање Рома да оду с Косова, протеривање или ликвидацију оних који се терора нису уплашили, као и асимилацију у албанску етничку групу.

"Такво понашање у предметном периоду резултирало је смрћу или присилним одласком скоро целокупног ромског цивилног становништва са тог подручја", наводи се у пријави.

Једноставније говорећи, Тачи и Чеку по овој пријави МУП-а требало је да одговарају пред Хашким трибуналом по готово идентичним основама под којима и данас одговарају "шесторица" (Милан Милутиновић, Никола Шаиновић, генерали Сретен Лукић, Небојша Павковић, Владимир Лазаревић и Драгољуб Ојданић): по командној одговорности, а за убиства, масовне депортације и прогон на политичким, расним и верским основама.

У тужби је МУП Србије набројао убиства осамнаесторо Рома која су починили припадници ОВК под Тачијевом и Чекуовом командом, отприлике још толико је наведено покушаја убистава, више од десет силовања и покушаја силовања, 41 случај киднаповања – према пријави МУП-а, у том тренутку није се знало за судбину 30 отетих, преко 50 случајева у којима су припадници ОВК тражили од Рома да напусте Косово, а њихове куће су по правилу пљачкане и паљене, односно миниране. Према допису МУП-а, све жртве биле су искључиво цивили и тек неколико њих пружило је било какав отпор терору ОВК.

У пријави се наводи да је према попису из 1981. године, на Косову је било 34.126 Рома, који су чинили 2,2 одсто становништва.