Порезници исељавају самохраног ученика

Ниш – Само до пре неколико година Никола Костић, сада ученик трећег разреда Прехрамбено-хемијске школе у Нишу, живео је с родитељима у малој и трошној кући, на нишкој Трошарини. Онда је остао сам – мајка Зорица преминула је 2006. године, а већ наредне године умро је и отац Радомир. Тада је овај дечак добио право на социјалну помоћ од 2.500 динара и то су једина средства од којих живи. Наставио је уредно школовање, припрема се за пекарски занат, за занимање којим су се бавили и његови родитељи.

Недавно се, међутим, Никола суочио с новом тешком невољом. На врата трошне кућице закуцали су порески извршитељи. Због дуга његовог покојног оца, који је са каматом достигао цифру од три милиона динара, порезници покушавају да одузму овом дечаку кућу. Једино што има.

– Тај дуг, како сам недавно сазнао, настао је од неплаћеног пореза за некадашњу бурегџијску, пекарску радњу, коју је водио отац. Радња одавно не постоји, пред смрт отац се био и пропио... Не знам шта ћу да радим. Држава хоће да ми одузме кућу, а ја заиста ништа друго немам. Једва састављам крај са крајем са ових 2.500 динара, колико добијам социјалну помоћ. Од тих пара купим најосновније што ми треба – прича Никола.

Овог седамнаестогодишњака пронашли смо на школској пракси у пекари „Чаир”. Ведар је и насмејан, али носи на души велику муку. У његовој школи су нам рекли да је веома добар ђак, нема изостанака, дечак за пример.

– Свакоме нуди помоћ, а сам се о себи стара у кући која ни купатило нема. Треба га посетити, многе породице би се постиделе од тога како је његов кућерак сређен и чист. И увек је у школи најуреднији, најчистији и највреднији. Знамо да у старој машини пере свој веш и гардеробу, да сам пегла и сам кува – испричали су нам Николини професори.

– Није ми тешко, скувам себи пасуљ, купус, спремам и друга јела. Све сам научио од мајке. Никада нисмо живели у изобиљу, знам шта је тежак живот, али од ових тренутака у којима сам сада, притиснут очевим дугом, тежих нема. Заиста не знам ни где ћу, ни шта ћу – јада се овај голобради момак.

Неће Никола милостињу. Понешто заради радећи код пријатеља његових покојних родитеља Горана Јовчића, који има пекарску радњу и пун је речи хвале за Николу.

– Иако знамо да нема, Никола никада није хтео да посегне за туђим, никада за понуђеним. Само оно што заради, то и потроши, на храну највише. Држава ово нипошто не сме да учини. Никола је и поред свих недаћа и мука изабрао најбољи пут: да заврши школу, запосли се и постане успешан човек. И убеђен сам да ће истрајати на том путу – каже Јовчић.

Градски већник Ниша Душица Давидовић јуче је позвала све људе добре воље, успешне привреднике и јавне личности да помогну Николи Костићу у отплати дуга од три милиона динара.

– У питању је златан младић, поштен и вредан због чега држава не сме да дозволи да крене странпутицом и остане на улици – рекла је за „Политику” већник Душица Давидовић.

Никола наставља да учи, да усавршава пекарски занат. И да се нада.