Poreznici iseljavaju samohranog učenika

Niš – Samo do pre nekoliko godina Nikola Kostić, sada učenik trećeg razreda Prehrambeno-hemijske škole u Nišu, živeo je s roditeljima u maloj i trošnoj kući, na niškoj Trošarini. Onda je ostao sam – majka Zorica preminula je 2006. godine, a već naredne godine umro je i otac Radomir. Tada je ovaj dečak dobio pravo na socijalnu pomoć od 2.500 dinara i to su jedina sredstva od kojih živi. Nastavio je uredno školovanje, priprema se za pekarski zanat, za zanimanje kojim su se bavili i njegovi roditelji.

Nedavno se, međutim, Nikola suočio s novom teškom nevoljom. Na vrata trošne kućice zakucali su poreski izvršitelji. Zbog duga njegovog pokojnog oca, koji je sa kamatom dostigao cifru od tri miliona dinara, poreznici pokušavaju da oduzmu ovom dečaku kuću. Jedino što ima.

– Taj dug, kako sam nedavno saznao, nastao je od neplaćenog poreza za nekadašnju buregdžijsku, pekarsku radnju, koju je vodio otac. Radnja odavno ne postoji, pred smrt otac se bio i propio... Ne znam šta ću da radim. Država hoće da mi oduzme kuću, a ja zaista ništa drugo nemam. Jedva sastavljam kraj sa krajem sa ovih 2.500 dinara, koliko dobijam socijalnu pomoć. Od tih para kupim najosnovnije što mi treba – priča Nikola.

Ovog sedamnaestogodišnjaka pronašli smo na školskoj praksi u pekari „Čair”. Vedar je i nasmejan, ali nosi na duši veliku muku. U njegovoj školi su nam rekli da je veoma dobar đak, nema izostanaka, dečak za primer.

– Svakome nudi pomoć, a sam se o sebi stara u kući koja ni kupatilo nema. Treba ga posetiti, mnoge porodice bi se postidele od toga kako je njegov kućerak sređen i čist. I uvek je u školi najuredniji, najčistiji i najvredniji. Znamo da u staroj mašini pere svoj veš i garderobu, da sam pegla i sam kuva – ispričali su nam Nikolini profesori.

– Nije mi teško, skuvam sebi pasulj, kupus, spremam i druga jela. Sve sam naučio od majke. Nikada nismo živeli u izobilju, znam šta je težak život, ali od ovih trenutaka u kojima sam sada, pritisnut očevim dugom, težih nema. Zaista ne znam ni gde ću, ni šta ću – jada se ovaj golobradi momak.

Neće Nikola milostinju. Ponešto zaradi radeći kod prijatelja njegovih pokojnih roditelja Gorana Jovčića, koji ima pekarsku radnju i pun je reči hvale za Nikolu.

– Iako znamo da nema, Nikola nikada nije hteo da posegne za tuđim, nikada za ponuđenim. Samo ono što zaradi, to i potroši, na hranu najviše. Država ovo nipošto ne sme da učini. Nikola je i pored svih nedaća i muka izabrao najbolji put: da završi školu, zaposli se i postane uspešan čovek. I ubeđen sam da će istrajati na tom putu – kaže Jovčić.

Gradski većnik Niša Dušica Davidović juče je pozvala sve ljude dobre volje, uspešne privrednike i javne ličnosti da pomognu Nikoli Kostiću u otplati duga od tri miliona dinara.

– U pitanju je zlatan mladić, pošten i vredan zbog čega država ne sme da dozvoli da krene stranputicom i ostane na ulici – rekla je za „Politiku” većnik Dušica Davidović.

Nikola nastavlja da uči, da usavršava pekarski zanat. I da se nada.