Криза проширења ЕУ

Од нашег сталног дописника
Брисел, 28. марта – Председништво Европске уније саопштило је данас да су шефови дипломатија ЕУ на дводневном неформалном заседању у чешком замку Хлубока на Влтави потврдили да западни Балкан има проевропску перспективу кроз процес стабилизације и придруживања у складу са Солунском агендом из 2003. године, Салцбуршком декларацијом (2006) и Изјавом са Брда код Крања прошле године. Они су закључили да напредак сваке од земаља у региону према ЕУ мора бити заснован на индивидуалним достигнућима и стриктном испуњавању услова, вођен потребним политичким и економским реформама.

У заједничкој изјави објављеној после заседања наведено је да „Привремени споразум и Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом чека на испуњење пуне сарадње са Хашким трибуналом. Учесници су се сложили да је у интересу ЕУ, Србије и региона да до примене споразума дође што раније”, стоји у изјави.

У делу састанка о западном Балкану поред високих званичника ЕУ, Хавијера Солане и Олија Рена, учествовали су шефови дипломатија држава региона, европски представници за Косово, Босну и Херцеговину и Македонију, као и представник УН за Косово. Учесници су се сложили да економска криза тражи још приснију сарадњу између ЕУ, међународних финансијских институција и држава региона, као и њихову међусобну повезаност.

– Балкан је део Европе и због тога такође треба да буде и део Европске уније – казао је председавајући Савета министара спољних послова ЕУ и шеф чешке дипломатије Карел Шварценберг. Министри ЕУ снажно су својим изјавама подржали државе региона у њиховим стремљењима ка чланству у ЕУ, али нису до краја развејали сумње које је недавно својом изјавом о паузи у проширењу граница ЕУ по пријему Хрватске, навукла Ангела Меркел, немачка канцеларка. Министри су истакли да је перспектива западног Балкана у ЕУ, јер би све остало наштетило региону, али нису крили да је процес проширења запао у кризу.

Британски шеф дипломатије Дејвид Милибанд оценио је да би „Европска унија требало да научи из историје да је проширење чини јачом”, док се шведски министар спољних послова Карл Билт одлучно успротивио затварању врата ЕУ за нове државе чланице.

– Ако бисмо им залупили врата испред носа, не кажем да ће се то догодити, али то би имало разорне последице на регион – казао је Билт.

Шеф финске дипломатије Александар Стуб сугерисао је да би проширење могло бити настављено чак и без Лисабонског споразума. „Криза је разлог да убрзамо, а не да прекинемо процес проширења”, казао је Стуб. Његов колега из Француске Бернар Кушнер није показао оптимизам у случају да Лисабонски споразум не буде усвојен.

– Надамо се да ће Лисабонски споразум бити прихваћен до краја године, у противном нема проширења – казао је Кушнер.

-----------------------------------------------------------

Мало наде за Лисабонски споразум

Брисел, 28. марта – Све је мање наде међу министрима спољних послова Европске уније да ће Лисабонски споразум бити спасен, јер поред неизвесности понављања референдума у Републици Ирској, нема наговештаја да ће ускоро бити ратификован у Чешкој, сазнаје „Политика” из поузданих дипломатских извора.

„Скептични смо у погледу ратификације Лисабона и спремни смо за црни сценарио, а то је да наставимо са постојећим споразумом из Нице. Да ли би то значило још само Хрватску у границама ЕУ, о томе још није постигнута сагласност, јер чекамо коначан исход у вези са ратификацијом Лисабона. А постојећи уговор не предвиђа проширење. С друге стране, здрав разум нам налаже да испунимо дату реч и не затворимо перспективу чланства у ЕУ за земље као што је Србија, јер то би било контрапродуктивно за цео регион. Нико никада није рекао да проширење ЕУ на западни Балкан важи само за Хрватску”, навео је наш извор, који је данас боравио у чешком замку Хлубока на Влтави током неформалног заседања шефова дипломатија ЕУ.

У Ирској, јединој чланици ЕУ у којој се о Лисабонском споразуму непосредно гласало, грађани су на референдуму, јуна прошле године, одбили ратификацију споразума, чиме је пропала његова планирана примена с првим даном текуће године. У међувремену у парламентима 25 од 27 држава Уније споразум је ратификован, али не и у Чешкој, што може да поквари план о понављању референдума у Ирској и покушаје да се ипак спасе уговор.

В. Јокановић