Kriza proširenja EU

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 28. marta – Predsedništvo Evropske unije saopštilo je danas da su šefovi diplomatija EU na dvodnevnom neformalnom zasedanju u češkom zamku Hluboka na Vltavi potvrdili da zapadni Balkan ima proevropsku perspektivu kroz proces stabilizacije i pridruživanja u skladu sa Solunskom agendom iz 2003. godine, Salcburškom deklaracijom (2006) i Izjavom sa Brda kod Kranja prošle godine. Oni su zaključili da napredak svake od zemalja u regionu prema EU mora biti zasnovan na individualnim dostignućima i striktnom ispunjavanju uslova, vođen potrebnim političkim i ekonomskim reformama.

U zajedničkoj izjavi objavljenoj posle zasedanja navedeno je da „Privremeni sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom čeka na ispunjenje pune saradnje sa Haškim tribunalom. Učesnici su se složili da je u interesu EU, Srbije i regiona da do primene sporazuma dođe što ranije”, stoji u izjavi.

U delu sastanka o zapadnom Balkanu pored visokih zvaničnika EU, Havijera Solane i Olija Rena, učestvovali su šefovi diplomatija država regiona, evropski predstavnici za Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, kao i predstavnik UN za Kosovo. Učesnici su se složili da ekonomska kriza traži još prisniju saradnju između EU, međunarodnih finansijskih institucija i država regiona, kao i njihovu međusobnu povezanost.

– Balkan je deo Evrope i zbog toga takođe treba da bude i deo Evropske unije – kazao je predsedavajući Saveta ministara spoljnih poslova EU i šef češke diplomatije Karel Švarcenberg. Ministri EU snažno su svojim izjavama podržali države regiona u njihovim stremljenjima ka članstvu u EU, ali nisu do kraja razvejali sumnje koje je nedavno svojom izjavom o pauzi u proširenju granica EU po prijemu Hrvatske, navukla Angela Merkel, nemačka kancelarka. Ministri su istakli da je perspektiva zapadnog Balkana u EU, jer bi sve ostalo naštetilo regionu, ali nisu krili da je proces proširenja zapao u krizu.

Britanski šef diplomatije Dejvid Miliband ocenio je da bi „Evropska unija trebalo da nauči iz istorije da je proširenje čini jačom”, dok se švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt odlučno usprotivio zatvaranju vrata EU za nove države članice.

– Ako bismo im zalupili vrata ispred nosa, ne kažem da će se to dogoditi, ali to bi imalo razorne posledice na region – kazao je Bilt.

Šef finske diplomatije Aleksandar Stub sugerisao je da bi proširenje moglo biti nastavljeno čak i bez Lisabonskog sporazuma. „Kriza je razlog da ubrzamo, a ne da prekinemo proces proširenja”, kazao je Stub. Njegov kolega iz Francuske Bernar Kušner nije pokazao optimizam u slučaju da Lisabonski sporazum ne bude usvojen.

– Nadamo se da će Lisabonski sporazum biti prihvaćen do kraja godine, u protivnom nema proširenja – kazao je Kušner.

-----------------------------------------------------------

Malo nade za Lisabonski sporazum

Brisel, 28. marta – Sve je manje nade među ministrima spoljnih poslova Evropske unije da će Lisabonski sporazum biti spasen, jer pored neizvesnosti ponavljanja referenduma u Republici Irskoj, nema nagoveštaja da će uskoro biti ratifikovan u Češkoj, saznaje „Politika” iz pouzdanih diplomatskih izvora.

„Skeptični smo u pogledu ratifikacije Lisabona i spremni smo za crni scenario, a to je da nastavimo sa postojećim sporazumom iz Nice. Da li bi to značilo još samo Hrvatsku u granicama EU, o tome još nije postignuta saglasnost, jer čekamo konačan ishod u vezi sa ratifikacijom Lisabona. A postojeći ugovor ne predviđa proširenje. S druge strane, zdrav razum nam nalaže da ispunimo datu reč i ne zatvorimo perspektivu članstva u EU za zemlje kao što je Srbija, jer to bi bilo kontraproduktivno za ceo region. Niko nikada nije rekao da proširenje EU na zapadni Balkan važi samo za Hrvatsku”, naveo je naš izvor, koji je danas boravio u češkom zamku Hluboka na Vltavi tokom neformalnog zasedanja šefova diplomatija EU.

U Irskoj, jedinoj članici EU u kojoj se o Lisabonskom sporazumu neposredno glasalo, građani su na referendumu, juna prošle godine, odbili ratifikaciju sporazuma, čime je propala njegova planirana primena s prvim danom tekuće godine. U međuvremenu u parlamentima 25 od 27 država Unije sporazum je ratifikovan, ali ne i u Češkoj, što može da pokvari plan o ponavljanju referenduma u Irskoj i pokušaje da se ipak spase ugovor.

V. Jokanović