Сигуран дом за Невенку и Весну

Зворник – Уз помоћ општине Зворник и добрих људи кров над главом напокон су добиле Невенка – Јела Јовић и њена двадесеттрогодишња кћерка Весна, које су живеле у крајње неусловној рушевној кућици у Пађинама. У нову кућу величине 56 квадрата уложено је око 20.000 КМ, а добиле су и неопходни намештај, шпорет, кревет, кухињу, тепихе, посуђе, као и нешто гардеробе. Поред начелника општине Зорана Стевановића, запослених у општини и младих социјалдемократа који су прикупљали помоћ, велики допринос су дали и мештани Пађина који су бесплатно радили на кући.

Стевановић је новинарима рекао да је Невенкин муж Милан на почетку рата трагично настрадао, а њих две су остале без крова над главом у Српској Витиници, па су се вратиле у кућу њених родитеља изграђену крајем 19. века.

"Кућа се урушавала сваке године, малтене су у штали живеле. Стево Савић је 2004. године покренуо акцију за изградњу куће, али се стало после његове смене са места начелника општине. Летос смо кренули са новом акцијом. Заједно са мештанима и председником МЗ Синишом Марковићем, председником младих социјалдемократа Миланом Ђокићем и неколико финих људи пензионера кућа је направљена. Обезбедили смо им нешто намештаја и један наш човек из Београда поклонио им је телевизор. Оне нису раније знале ни за струју и сијалицу и све осим шпорета на дрва за њих је била тајна", рекао је Стевановић.

Славица Рикић, учитељица из Роћевића, обећала је да ће Весну кроз дружење да описмени, каже Стевановић и додаје да се помоћ неће завршити на овоме, а како се намештај могао довести само на воловским колима, на пролеће ће бити направљен пут и доведена вода.

Пресрећна Невенка, савладана емоцијама, само је могла да се захвали на помоћи. "Направили су нам ову кућу, јер више нисмо имале где да станујемо и само нам још вода треба", скромно је рекла Невенка.

Општина Зворник је пре три године донирала материјал за градњу нове куће, али због разних малверзација кућа тад није започета. Како су три зиме преживеле у рушевној кућици из које вири пруће и у чијем су подруму биле овце, а на спрату њих две, само оне знају. Кућа је била без основних услова за живот, са плафона су вириле греде и провидело се небо, а таваница и зидови били су склони рушењу.

Невенка је без мужа остала у рату, а од инвалиднине и пољопривреде она и кћерка некако "састављају крај с крајем" и тешко живе без мушке руке. Весна није ишла ни у школу, није нигде ни радила, а једина обавеза јој је била брига око оваца.