Чинчиле из Соколовића

Романија – Сокоца и Соколовића данас је на више места у Републици Српској. Међутим, само су романијски Соколац и Соколовићи један уз другог. Није знано откада Соколац и Соколовићи, носе своје данашња имена. Извесно је само то да ни векови нису прекинули љубав ово двоје заљубљених, каже Радојка Планинчић.

Прапреци Радојкиних Планинчића али и свих других презимена у Соколовићима дошли су из Црне Горе. По некој жени планинки названи су Планинчићи и тако остали све до данас. Бјековићи су добили име по неком Бјелку који је давно дошао под Деветак. Раде Савић каже да његови потичу од Дујовића који су живели у Птичу код Подгорице. Касније се насељавају у Вранеше под Деветаком... И тако редом.

Стево Планичић је био солунски добровољац. И комита. Понос Соколовића. По краљевском декрету Соколовићи су постали општински центар, а Стево његов први човек. Усташе су га одвеле одмах 1941. и више се никада и ништа о њему није знало. Последњи пут смо чули о њему када је био заробљен у Госпићу, прича Часлав Планинчић.

Струја је Соколовиће обасјала 1958. Телевизор се у Соколовићима гледао две године касније, и то пре него у Сокоцу. У Соколовићима је шездесетих година било три хиљаде становника и око осам стотина ученика. Тада је у једном засеоку било више ученика него данас становника. А данас је у Соколовићима само пет ђака и мање од 500 становника. Чини се да у некада великом селу једино прича никад није недостајало.

У осамнаестом веку каже прича неки је бег дошао из суседних Калиманића да прикупља трећину. Неко је на њега бацио гуњ тако да бег сурвао са коњем у провалију послије чега ником није ни пало на памет до дође у Соколовиће по трећину, опет ће Часлав.

У Соколивићима је, пред ове и беседа о врелима којих је и овде као дана у години. Често помињу и професора Драгомира Ћеранића. Био је Титово кумче. Међу првим Србима у Сарајеву, већ 1992. убили су га припадници Патриотске лиге. Познатих и високо образованих људи који су прва слова срицали у школи која је данас у рушевинама, безброј је. Само у Савићима шест је факултетски образованих. Сања Савић школовала се у Риму. Њену магистратуру финансирале су Уједињене нације

Нема домаћинства у Соколовићима које нема стадо оваца и крава. Некада је белих стада било више. Данас их међутим, замењују краве. И у Соколовићима то диктирају тржиште и економија, али пре свега вукови!

– Последњих неколико година стада нам непрестано нападају вукови. Не можемо им ништа осим да овце заменимо кравама. Њих не могу. Зато је данас у шталама сељана више крава него оваца. А и ћар је већи. И сигурнија наплата млека кога свакодневно одвозе млекари из Сарајева, каже сточар Драган Обрадовић.

У Соколовићима је и фарма чинчила о којој се брине Јелена Планинчић. Овој младој жени није тешко да се уз свакодневне послове бави скупоценим крзнашима, заједно са децом Луком и Анђелом.

– Казали су ми да треба само мало стрпљења и мало више љубави за мале крзнаше и успех неће изостати. Послушала сам савете. Издржала сам првих неколико година и сада је све у реду. Није тешко, а и добро се може зарадити, истиче Јелена.

Осамдесетих година у Соколовићима је саграђен Храм Светог Георгија. Подизали су га сељани баш као и споменик за 42 српска борца погинула током последњег рата у БиХ. Богомоља и споменик подигнути су на земљи коју је цркви поклонила Милка Газија. Сваке године, прве недеље о Петровдану на народном збору код цркве уз паљење свећа и помен, евоцирају се успомене на дане када се и народ Соколовића борио за своју земљу.