Чија је Истра

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 29. марта – Есеј о проблематици словеначко-хрватске међе из пера професора Јанка Прунка, овдашњег ауторитета за питања историје, објављен у прилогу љубљанског „Дела”, изазвао је повишене тонове са друге стране границе. Словеначки медији преносе да је Прунково виђење спора због кога службена Љубљана већ четири месеца блокира хрватске преговоре о уласку у Унију, „распалило хрватске академике и историчаре”.

Хрватског академика Владимира Иблера, једног од утемељивача и поборника чврстог хрватског става по питању демаркације са Словенијом, наљутила је Прункова тврдња да се Словенија заузима за „демократскије, интегрално и објективније решење” које би, насупрот хрватском залагању за судско решење пограничног спора на Међудржавном суду у Хагу, „омогућило међународно посредовање”, што је предлог комесара за проширење ЕУ Олија Рена који Загреб одбацује. Иблер узвраћа Прунку питањем „шта је правичније и врхунац демократије, ако није пресуда суда?”, што је опција коју Словенија одбацује.

Словеначка страна Иблера описује као најтврђу присталицу решавања међудржавног спора на хашком суду, који одбацује све друге могућности које Словенија тражи за решење пограничног спора. Словеначки политички врх не крије незадовољство Иблером, у коме види тврд орах који омета колеге у Хрватској да заузму флексибилнији став по питању захтева Љубљане. Иблеру су стали уз бок хрватски историчари Марин Манин и Стјепан Матковић. Они оптужују Прунка да протежира „једнострано и искривљено подређивање историје” како би Словенији отворио „приступ отвореном мору (Јадрана)”. Упозоравају да Прунково „негирање постојања међе у Истри после Другог светског рата отвара Пандорину кутију што може довести до непредвиђених последица”. Све то поткрепљују статистичким подацима који доказују да се у (словеначкој) општини Пиран, за чији део Прунк тврди да је „1945. ампутиран” Словенији и (неправично) припојен Хрватској, године 1910. свега шест одсто становништва изјашњавало да говори словеначки. И да је слично било у осталим општинама у Истри.

Прунково размишљање о Истри као „историјско словеначкој”, није усамљено у Словенији. Хрватску је недавно узнемирила још једна референдумска иницијатива потекла из Словеније. Предлагач је Франц Бучар, први председник парламента у осамостаљеној Словенији. Он би да се у Истри организује изјашњавање слично плебисциту, по угледу на онај који је после Првог светског рата организован у аустријској Корушкој. Бучар верује да би се хрватски живаљ у Хрватској данас одлучио онако како су се припадници бројне словеначке мањине у Аустрији одлучили 10. октобра 1919, када су се приклонили да Корушка остане у оквиру Аустрије уместо припајања матици (Словенији) и уједињења у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Бучарова рачуница је једноставна – пошто је Словенија већ у ЕУ, а Хрватску чека неизвестан пут, погранични Хрвати (у Хрватској) изабрали би Словенију, чиме би под јурисдикцију Љубљане потпале и (сада) спорне територије у Истри и цео Пирански залив.

Бучар тврди да међа између Словеније и Хрватске никада у историји није била одређена ни међународноправним обавезујућим актом нити међусобним договором између република некадашње СФРЈ. Историјски је, каже, била „неспорно међународно призната само граница која је постојала између круна аустријског царства и Угарске краљевине, која столећима није мењана”. Зато би Бучар ту границу (угоднију по Словенију) сада узео за полазиште даљих преговора са Хрватском.