Захтевна обнова Ботаничке баште

Ботаничка башта „Јевремовац” ових дана пролази кроз прву велику обнову. Комплетна реконструкција зелене оазе у центру града планира се већ двадесет година, а тренутно се реновирају ограде са капијама и управна зграда. У наново изливене стубове око баште до краја лета биће постављене решетке од кованог гвожђа, а за зграду остаје још да се утаначи боја фасаде. У протеклих неколико лета „Јевремовац” је добио и ново украсно и функционално осветљење, даљинско грејање у објектима, аутоматски систем заливања, а направљен је и нови простор за хербаријумску архиву. Извођачима, међутим, тек предстоји „највећи залогај” – стаклена башта са 1.000 тропских врста „вапи” за обновом јер ју је 117 година постојања прописно „уморило”. Управа Ботаничке баште свакодневно стрепи да се стакленик не обруши и затрпа непроцењиву збирку, а запослени ботаничари у неверици се питају како су неке биљке успеле да презиме поред попуцалих прозора и слабог грејања.

– Припремни конкурс за уређење стаклене баште расписан је почетком марта, а очекујемо да надметање буде за неколико месеци. У наредних годину дана извођач би требало да буде познат, а папири спремни, тако да реконструкција почне следећег пролећа. Овај посао биће изузетно тежак и пипав јер је стакленик, као и цела башта, заштићени споменик културе и неопходно је да задржи истоветан изглед као пре сто година. То значи да ће архитектонски, украсни и ручно рађени детаљи бити пажљиво конзервирани, а сложени технички системи грејања и орошавања модернизовани – каже проф. др Петар Марин, управник „Јевремовца”, и додаје да је вредност инвестиције за обнову стаклене баште процењена на 110 милиона динара. Неопходно је, према његовим речима, заменити попуцала стакла која онемогућују одржавање температуре у простору са биљкама, али и поправити металну кровну конструкцију како би стакленик поново био безбедан за посетиоце.

– У овом тренутку дозвољен је улаз само у централну просторију. У другим деловима као подупирачи постављене су грађевинске скеле што ружи изглед овог првенствено изложбеног простора. Ботаничку башту годишње посети 40.000 људи, а ми не можемо да их пустимо да уђу у стакленик – наводи Марин. Он додаје да после строгих услова за рестаурацију највећи проблем у послу обнове баште представљају финансије. Иако под заштитом републичких завода за природне и споменике културе, гро средстава за реконструкцију обезбедиле су градске власти.

„На тапету” се даље налазе изградња хидрантске мреже за одвођење кишнице, постављање система противпожарне заштите, поравнање парковске инфраструктуре и подизање новог, савременог стакленика који ће имати радну функцију. Он ће се, према идејном плану, налазити на месту некадашње, мање стаклене баште.

– За овај подухват вредан 19 милиона динара постоји спремна почетна документација. Било би добро да се радни стакленик сагради пре рестаурације великог како бисмо из њега могли да изместимо биљке када почне обнова. Ако то не успемо, мораћемо да га реконструишемо део по део, што ће додатно успорити посао – каже Марин.

Ботаничка башта „Јевремовац” основана је 1874. године одлуком Министарства просвете Краљевине Србије, на предлог Јосифа Панчића, који је био и њен први управник. Краљ Милан Обреновић поклонио је 1889. године Великој школи у Београду земљу коју је наследио од свог деде Јеврема, да се на њу смести ова зелена оаза.