Имате ли љубавника

„Мој муж је скоро идеалан. Обожавао је и мене и нашу кћерку. Са другим мушкарцем сам била, не зато што га нисам волела, већ зато што је он увек био презаузет послом. Купио нам је кућу на мору, стално нас је слао на путовања, али није имао времена за мене. Нисам могла да га консултујем о обичним, свакодневним стварима. То га није додиривало. Љубавник ме је ’вратио’ у живот, повратио ми је изгубљено самопоуздање”, речи су Јоване Н. (36), која се са супругом споразумно развела после сопственог признања да је била неверна.

На почетку сваке везе код већине парова постоји идеализовано уверење како је њихова љубав јединствена и вечита. О неверству готово да се тада и не помишља. А онда сасвим случајно, као „гром из ведра неба”, сви се изненаде кадажена једног дана одлучи да једноличност, емотивну празнину и презасићеност у постојећој вези замени бурним флертом са другим мушкарцем. Жеља за променом код жене тада постаје јача од било какве верности, стида, друштвених норми и конвенција.

Историчарка Елизабет Абот женску прељубу дефинише као ситуацију у којој „жена добровољно или присилно пристаје да се нађе у дужој сексуалној вези са човеком за кога није удата”.

Везе изван брака одувек су биле интригантне и привлачиле су пажњу јавности. И док се за мушкарца који згреши изван брачног кревета налазе само речи хвале и он се сматра херојем и донжуаном, за жену важе другачија правила. „Грешница” која се усудила да прихвати нечију непристојну понуду врло брзо постаје тема трача и може да рачуна на много оштрије, циничније и заједљивије коментаре који ће је пратити на сваком кораку.

Дуго се, додуше, веровало да су мушкарци ти који су склонији „шврљању” изван куће, међутим, најновија истраживања су показала да је половина жена преварила свог партнера барем једанпут током заједничког живота.

Укус „забрањеног воћа”

Шта је то узбудљиво што нас подстиче да са невероватном лакоћом одлазимо у загрљај неког странца и без икаквих кочница пристајемо да са њим поделимо своје најинтимније страсти, мисли и осећања?

У књизи Мартине Релин „Тајанствене љубави” ова ауторка објашњава феноменологију женских неверстава у модерном добу.

У преваре се, према њеном тумачењу, чешће упуштају еманциповане, високообразоване и, што је најважније, материјално независне жене. Богате жене, наводи се у овој студији, лакше се одлучују за превару, али и лакше пристају на развод ако дође до њега.

Амерички научници са универзитета Вашингтон и Северна Каролина, такође, заступају став да нас новац и те како чини пожељним у очима других људи, а да оне „жене које имају дебљи новчаник имају и веће шансе да опробају, али и заташкају ванбрачни излет”.

За разлику од мушкараца код којих су за швалерацију критичне године између 55. и 65, жене почињу да „шврљају” далеко млађе, већ после 35, а најактивније су до 50. године.

Најчешћи разлози због којих се даме одлучују да преваре свог партнера и осете укус „забрањеног воћа” јесу жеља за авантуром, лоша комуникација или секс са постојећим партнером, али и потреба да се у очима других људи потврди или провери сопствена женственост и лепота.

Ипак, већина модерних неверница са бурмом на руци, показала су новија истраживања, тешко се одлучују за брачни бродолом, а од љубавника не желе да направе новог мужа и доживљавају га само као пролазну авантуру. Последњих година, са општим трендом инстант љубави, главно питање које се поставља у женском друштву и одређује „вредност” на тржишту емоција гласи: „Имате ли љубавника?”. Уколико је одговор потврдан, то сугерише да сте још увек у форми и потврђује вашу пожељност и атрактивност.

Треба ли опростити

Да ли емотивну и сексуалну авантуру, у доба када је промискуитет постао саставни део модерног начина живота, треба осудити или јој аплаудирати?

Пошто наука о људским емоцијама не даје сасвим прецизан одговор на ову дилему, а ни психолози нису потпуно једногласни по том питању, она се оставља на савест самих партнера и зависи од њихових моралних критеријума и вредности. А зашто се због преваре толико пати и кога она „у троуглу” највише боли?

Др Јовица Стојановић, антрополог и сексолог, напомиње да је главни разлог тај што је „љубав игра за двоје и када се умеша трећи, онда настаје симетрија у количини вољења”.

Према мишљењу овог стручњака, жена се можда теже одлучује на ванбрачно „шврљање”, али када то учини, спремнија је да свој излет озваничи без велике гриже савести. У сваком случају, када жене одлуче да пажњу потраже на другој страни, истиче Стојановић, оне заправо показују да у њиховим партнерским односима нешто није у реду.

„Женин излет са стране може да буде индикатор да у постојећој вези нешто ’шкрипи’. Исто тако, избор који жена направи са другим мушкарцем доста говори о њеној сексуално-емотивној интелигенцији”, сматра наш саговорник.

Када је реч о опраштању, тврде психолози, жене су више спремне да пређу преко свега због „спасавања брака”, док су мушкарци склони да жену присећају на покушај да срећу потражи са „трећим”.

Мр Марјана Поповић, клинички психолог и терапеут, истиче да се у пракси могу срести случајеви када жена на сопствену иницијативу мужу или сталном партнеру призна да се у њихов живот умешала и трећа особа.

„Оне имају снаге да партнера гледају у очи и кажу ’знаш, мени се десила авантура’. Како ће партнер реаговати на то признање, пре свега, зависи од квалитета њиховог односа. Има ситуација када авантуре растуре, али и када помогну да се оснажи брак. Колико год то горко звучало, авантуре женама могу да буду и путоказ да веза са мужем или сталним момком није у реду и да је изашла из оквира очекивања које су оне имале на почетку забављања. Нико не треба да се због тога осећа кривим, већ то може да буде одличан показатељ да ли такав однос треба мењати или га заувек напустити”, закључује мр Марјана Поповић.