Српски предлог за гасовод Јужни ток

Српска верзија трасе гасовода Јужни ток готово да је дефинисана. Она би требало да иде од Ниша до Суботице и даље у Мађарску, Хрватску, Словенију, до севера Италије. Да ли ће руски партнер у потпуности прихватити ову српску варијанту гасовода, или ће нешто ипак морати да се мења, знаће се врло брзо, будући да је за крај априла у Софији заказано потписивање уговора о реализацији пројекта Јужни ток, потврдио је јуче у разговору за „Политику” Душан Мракић, државни секретар у Министарству енергетике.

– Овом скупу, осим председника Србије, присуствоваће и шефови држава свих осталих земаља преко којих би Јужни ток требало да прође – појашњава Мракић. – Ових дана се разговара с „Југоросгасом”, како би се коначно кренуло у градњу гасовода Ниш–Пирот–Димитровград, будући да је руски посредник у куповини гаса већ извршио експропријацију земљишта и да се на почетак радова дуго чека.

Упитан колико је реално да траса Јужног тока прође паралелно с постојећим гасоводом, Мракић каже да је то прилично реално и за Србију најједноставније, али да се мора видети и расположење комшија.

Не треба пренебрегнути ни чињеницу да Бугарска, одакле би цеви требало да уђу у Србију, није ни почела градњу деонице од Софије до Димитровграда. Можда се испостави да је Бугарској нешто друго повољније.

Српска страна је предложила „Гаспрому” да би цеви Јужног тока могле ући са три стране у Србију и са три изаћи из наше земље. Сва три предложена улаза су из Бугарске – један код Димитровграда, а остала два северније. Три предложена излаза завршила би у Мађарској. Један код Хоргоша, а друга два западније. Међутим, тек ће се дефинисати која ће варијанта улаза и излаза добити зелено светло.

– Делегација „Гаспрома” би требало сутра да настави разговоре с представницима „Србијагаса” о детаљима потписивања основног уговора о сарадњи за оснивање заједничког предузећа за градњу гасовода преко територије Србије – истиче Мракић. –

Извесно је, каже он, да ће се до краја априла знати да ли „Гаспром” улази у посао завршетка градње подземног складишта „Банатски Двор”. Он не очекује да би ту могло бити било каквих проблема, додајући да стручњаци „Гаспрома” припремају техничку и економску студију о овом пројекту која ће показати које количине гаса могу да се утисну у „Двор” и колико би тај посао био исплатив када гас почне да се повлачи.

Градња складишта „Банатски Двор” ће се одвијати у три фазе. Планирано је да се ове сезоне утисне 150 милиона кубних метара, како би се технички оспособио за такозвану производњу гаса и повлачење из складишта – дневно од три до пет милиона кубика. У другој фази запремина ће бити још већа, око 500 милиона, а у трећој, завршној фази, 800 милиона кубика гаса.

--------------------------------------------------------

Јевтинији гас из Русије

За колико би гас у другој половини године могао да појефтини за крајњег потрошача, зависиће највише од односа курса долара и динара. Увозна цена гаса би од првог јула требало да буде око 280 долара за 1.000 кубика, што је у односу на садашњих 430 знатно јефтиније.

Очекује се да гас из Русије већ од 1. априла појевтини, када ће се 1.000 кубика плаћати око 330 долара.