Бела кућа за воланом

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 30. марта – „Оно што је добро за ’Џенерал моторс’ (ГМ), добро је и за Америку”, компанијска је изрека која је после више од пола века примене добила обрнути смер, па је сада на снази гесло: оно што је добро за Америку и њену власт, добро је и за „Џенерал моторс”. Заокрет у примени пословице на послове управо је начинио антикризни тим Беле куће, практично преузевши „волан” над гигантом овдашње ауто-индустрије, легендарног симбола успешности „Новог света”.

Ради се о „једној од најдраматичнијих интервенција власти (вашингтонских) у приватној индустрији откако је економска криза почела пре годину дана”, констатовао је „Волстрит џорнал”. Конкретно: екипа новог председника Барака Обаме је изразила незадовољство мерама ГМ за стабилизацију пословања уз буџетску потпору па је јаким притиском изнудила одлазак с чела компаније директора Ричарда „Рика” Вагонера (56) и пројектовала смену већине чланова његовог менаџерског одбора.

Овакав исход је најновији пример решености администрације, оцењују познаваоци, да преузме одлучујућу улогу у компанијама чију стабилизацију финансира доштампавањем новца других хартија од вредности, што је директно или посредно повећавање терета на рачун пореских обвезника. Претходно је слично учинила у посрнулим банкама, из чијих је олакости у давању кредита и упуштању у високоризичне трансакције потекла текућа криза која потреса и свет.

Рез у ГМ изведен је пред састанак групе 20 у Лондону, где ће Вашингтон тражити веће учешће других власти у стабилизацији националних и глобалног финансијског система. А „Њујорк тајмс” сматра да Обама заоштрава унутрашњи курс, уважавајући растуће незадовољство суграђана због државне помоћи поклеклим приватним фирмама, чији су шефови „обележени” у покушају да и одатле себи приуште ванредно високе бонусе.

ГМ је добио 60 дана да се „боље прилагоди”, с новим шефом Фредериком „Фрицом” Хендерсоном (50), условима власти за буџетску помоћ. Другом угроженом аутомобилском џину „Крајслеру” остављено је месец дана, без смењивања руководства, да постигне аранжман с италијанским „Фијатом” (с којим сарађује и Србија) јер државна потпора подразумева да тај гигант „не може да се избави самостално”…

Обе те компаније су из детроитске велике тројке („Форд” је засад изузетак) већ „исцрпле” 17,4 милијарде долара државне помоћи које су добиле од прошлог децембра, али траже још– ГМ тражи 16,6, а „Крајслер” пет милијарди. Ако не испуне услове власти за „дубљим реформама”, могле би да буду принуђене да прогласе банкротство, при чему „Крајслеру”, како се, напомиње, прети и гашење.

Обама је данас настојао да увери како му је циљ да ојача домаћу ауто-индустрију, али да повећа њену ефикасност у ојачаној међународној конкуренцији (нарочито јапанској, која према увиду дописника у Вашингтону па и у Њујорку, има превагу). Председник се, уједно, потрудио да увери како сменом директора Вагонера власти нису њега (три деценије посвећеног напретку фирме”) критиковале, већ да им је била потребна „нова визија”. И да нови подухват „не значи да администрација смера да преузме управљање у ГМ”, него да само „не може да одобрава лоше одлуке и преживљавање на пореским доларима”.

Потребни су додатни „болни уступци” кредиторима, синдикатима и осталима да би предузеће преживело, нагласио је. Слично је назначио и за целу ауто-индустрију, некада колевку „америчког сна”, а сада део „кошмара”.